Miloš Timotijević: Na ulici me pitaju ko je ubica
Miloš Timotijević (42) godinama je strpljivo čekao svoju šansu. A onda je 2016. godine snimio film "Vlažnost" u kome je skrenuo pažnju publike na sebe. Kroz ulogu državnog tužioca Vojina Đukića u seriji "Senke nad Balkanom" pokazao je svu raskoš svog glumačkog talenta, koji je nepravedno bio skrajnut. "Senke nad Balkanom" su podigle veliku medijsku prašinu, a svaka epizoda beleži rekordnu gledanost.
- Ušao sam u prodavnicu pre neki dan i svi su me pitali šta će se desiti sledeće nedelje u "Senkama" i ko je ubica. Ponedeljkom se samo priča o našoj seriji, zaustavljaju me ljudi na ulici, u mesari, prodavnici cipela i pitaju šta će biti, jer ih baš zanima posebno sada kada smo bliži kraju. Kad sam pročitao scenario verovao sam da će ova serija pomeriti granice, i bio sam u pravu - kaže Timotijević i objašnjava:
- Pratim naše televizije, gledam strane kanale pa sam naslutio da će "Senke" biti bliže nekoj evropsko-američkoj televizijskoj produkciji, nego ono što se nudi na našim TV kanalima. Videlo se to u scenariju, nadograđivalo tokom snimanja i bilo je očekivano da će serija biti ovoliko gledana. Dobio sam i pročitao prvih osam epizoda, a ostalo ću sa uživanjem da gledam s publikom - dodaje Timotijević, i ističe da ne sme ni reč da kaže o svom liku, ali da će biti iznenađenja. Kako kaže, pre snimanja i sam je malo znao o istoriji '30-ih godina.
Demon i lisice
U novom filmu Miloša Avramovića "Južni vetar" Miloš glumi policajca.
- Igram policajca koji je karika, veza između policije i kriminalaca. Kad sam prvi put pročitao scenario u opisu lika je stajalo demon i lisica. To je čovek koji će u svakom sistemu biti na dobroj poziciji. Prosto čovek koji se uvek dočeka na noge. Želimo da verujemo da su se kriminalne radnje dešavale '90-ih godina, da se to danas ne dešava. Mislim da je to stvar neke naše autoamnezije koju sami sebi namećemo, ništa drugo. Znam da je dosta mojih kolega opčinjeno svetom kriminala, pogotovo što je to tako ranije bilo. Znam da su i momci sa margine bili opčinjeni našim poslom, ali ja nikad nisam imao aspiracije prema tom miljeu. Prosto to nije moja šoljica čaja - kaže Timotijević.
- Znao sam tu priču oko Šestojanuarske diktature i ubistva poslanika. Nešto malo sam znao i ko je general Živković. Ali, recimo, nisam znao za Ruse da su bili u takvom položaju u Srbiji. Znao sam nešto za VMRO, ali nisam znao za opijum i da je to bilo toliko opasno i ozbiljno. Mislim da je taj period dosta sličan današnjem vremenu. Moj junak, odnosno Vojin Đukić, je želeo da promeni nešto nabolje. I danas pretpostavljam imamo javne tužioce koji bi želeli nešto da promene, ali ne mogu ništa da urade, tako da je to ta neka priča. Sistem je nekako uvek jači od pojedinca i to je problem, i tadašnjeg, i sadašnjeg vremena.
Miris štampe
Milošev otac je poznati fotoreporter Dragan Timotijević Belmondo, ali glumac ističe da ne staje ispred očevog objektiva.
- U principu odrastao sam u hodnicima novinsko izdavačke kuće "Politika". Zbog tih nostalgičnih trenutaka imam razumevanja za vaš posao. Kao klinac najviše sam voleo miris štamparije. Sa tatom nikad ne radim, zato što nije jednostavno da vas slika otac. Fotografije bolje ispadnu kad vas slika neko nepoznat. Ne znam zašto je to tako, ali je prosto tako.
