Naši zemljaci željni su domaćeg filma

Posle uspeha u Srbiji i Crnoj Gori, film "Gorčilo - jesi li došao da me vidiš" reditelja Milana Karadžića, uskoro će moći da vidi i publika u regionu i dijaspori. Ekipa ovog filma s posebnim nestrpljenjem očekuje premijeru u Beču koja je zakazana za 17. april.

M. Karović

Niže uspehe: Milutin Mima Karadžić

- Veoma smo raspoloženi da napravimo premijere u dijaspori, ali ipak to ne zavisi od nas, jer mora neko da nas pozove da bismo došli. Dolazak ekipe filma ne košta toliko mnogo. U svakom slučaju treba izdvojiti manje para za, recimo, nas šestoro, nego za dolazak jedne pevačice - kaže Milutin Mima Karadžić glavni glumac i producent filma "Gorčilo".

Koliko se razlikuje publika u dijaspori od one u Srbiji, Crnoj Gori i na prostoru bivše Jugoslavije?
- Mnogo! Nisu naši zemljaci, koji žive i rade u inostranstvu, željni su domaćeg filma i pozorišnih predstava. Otvoreno ću reći o tome šta mislim - naša dijaspora prednost je oduvek davala gostovanjima pevača. Jer, mlađe generacije, deca i omladina, mahom ne govori maternji jezik, pa ne mogu da razumeju pozorišnu predstavu ili film. To je nešto što se ne može tek tako promeniti. Ima sve to veze i sa našim pesnicima, književnicima, glumcima, koji su ranije odlazili po inostranstvu, ali sada sve ređe.

Vi ste često kao glumac gostovali po dijaspori i imali ste uspeha...?
- Prvi put veliki proboj i pompu napravili smo Dara Džokić i ja sa komadom "Mješoviti brak". Igrali smo pred prepunom salom, ulaznice su bile rasprodate, gostovali smo po nekoliko puta u istim gradovima. Sećam se da smo, recimo, prokrstarili celu Australiju. To je bila čista komedija, bez nacionalističkog prizvuka! Slično je bilo i sa "Prvom bračnom noći" opet ljubavnom komedijom, sa kojom sam obišao ceo svet. I film "Gorčilo" je lepa priča i sjajna komedija, sa kojom možemo da gostujemo širom sveta, ali potrebno je da neko povuče prvi korak.

Kakve uspomene nosite sa takvih gostovanja?
- Bilo je i smeha i suza na mojim gostovanjima u dijaspori. Na različitim destinacijama sretao sam drugare iz mladosti, našao sam i neke rođake, a sticao sam i nova prijateljstva, koja i danas negujem. Tako je u Sidneju porodica Maksimović, pa moj drug Igor Saveljić iz Beograda, koga znaju kao Igor Obrva, a u Australiji sam imao i jednu veliku ljubav.