Krah bioskopa u Srbiji (1): Seks i salame u filmskim salama
Srbija je postala zemlja bez bioskopa, jedino se još u Beogradu ljubitelji filma tu i tamo okupljaju u našminkanim salama sinepleksa, koje nikada neće moći da dočaraju atmosferu 80-ih i 90-ih godina, kada su filmske sale bile prepune. Generacije koje dolaze biće uskraćene za doživljaj čekanja za kartu u redovima iza šipke i grickanje kockica uz zujanje filmske trake. Nema više bioskopa Balkan, Odeon, Zvezda i Kosmaj.
Katanac je prošle godine postavljen i na Kozaru, koja je izgorela u požaru. Niš, Kragujevac, Vranje i Leskovac nemaju nijednu salu za projekcije, a u Subotici je, samo godinu dana pred stogodišnjicu, neadekvatno rekonstruisan najstariji bioskop u Vojvodini! Kultura u Srbiji polako gubi još jednu umetnost, filmsku!
A Beograd je nekad išao ukorak sa svetom, što se tiče sedme umetnosti. Samo pet i po meseci pošto je Pariz video prve pokretne slike braće Limijer, glavni grad Srbije imao je priliku da upozna kinematografiju. Po starom kalendaru 25. maja, a po novom 6. juna 1896. godine, u omiljenoj kafani kod Zlatnog krsta, na Terazijama, održana je prva filmska projekcija.
Kafana je bila omiljeno sastajalište intelektualaca, pesnika i slikara, a u njoj su se održavale izložbe i večernji skupovi. Filmove su na Balkan doneli fotograf Andre Kar i mehaničar Žil Žiren, koji su bili zastupnici braće Limijer. Program u Beogradu u novinama je najavljen kao čudo neviđeno, a publika je bila doslovno preplašena scenama iz filma "Ulazak voza u stanicu". Te davne 1896. godine Beograđani su imali priliku da vide i filmove "Kupanje u moru", "Riblja pijaca u Marselju" i "Rušenje zida".
I sam kralj Aleksandar Obrenović prisustvovao je jednoj od predstava 16. juna, a program je trajao sve do 30. juna te godine. Kafanske projekcije preseljene su u bioskopsku salu 1911. godine, kada je otvoren prvi bioskop u Srbiji pod imenom Koloseum. U njemu je 1929. godine prikazan prvi tonski film "Dama trotoara", sa meksičkom glumicom Lupe Vezez.
Bez krize u KiniJedini deo sveta gde filmadžije trljaju ruke, a bioskopi niču na sve strane jeste Kina. Šef Američke filmske asocijacije Kris Dod nedavno je rekao da Kina gradi 10 bioskopa dnevno, te da je ova zemlja raj za holivudske blokbastere, jer Kinezi takve filmove najviše traže. Prihodi kineskih bioskopskih blagajni porasli su u 2012. godini na 2,7 milijardi dolara, što je skok za čak 36 odsto u odnosu na 2011. godinu. Porast je usledio nakon što je Kina ublažila pravila o strogo ograničenom broju stranih filmova koji mogu da se distribuiraju. |
Filmska publika u Srbiji nije posustajala ni u vreme ratova i bombardovanja. Čak 3,5 miliona ljudi je posetilo bioskop u Srbiji 1999. godine, duplo više od broja koji je zabeležen prošle i koji će biti zabeležen ove godine. Sledeće godine broj gledalaca u bioskopima porastao je na više od četiri miliona. U međuvremenu tehnologija se razvija do neslućenih granica, VHS nestaje pod najezdom DVD revolucije, koja nudi mogućnost piraterije bez gotovo ikakvog gubitka kvaliteta slike i tona i to sve po vrlo niskoj ceni. Broj gledalaca u svetu, pa i u Srbiji se drastično smanjuje. Danas ni domaći filmovi koji su nekad punili dvorane, ne mogu da privuku više od 50.000 ljudi, a holivudski blokbasteri su sa nekadašnjih 300.000 i 400.000 pali na jedva 30.000.
Privatizacijom Beograd filma februara 2007. godine izgubljeno je 14 bioskopa, među kojima su i oni u centru grada koji su pod zaštitom države. Kosmaj na Terazijama propada pod izgovorom da nema publike. Na ulazu u Partizan, gde su nekada filmadžije gledale karate filmove i uratke porno industrije, sada se nalazi seksi šop. A i danas se prepričavaju doživljaji iz Partizana, kada su ljubitelji filmova Brusa Lija znali i da se potuku usred projekcija, a obračune bi nastavljali i ispred bioskopa.
Najtužnija sudbina zadesila je bioskop Kozara. Pre Drugog svetskog rata zvao se Kasina i bio je jedan od prvih bioskopa u gradu. U njemu su održavane mnoge premijere i modne revije. Dolazili su slavni domaći, ali i strani glumci. Danas, umesto loga bioskopa i plakata ispred njega će postaviti reklame trgovinskog lanca Idea, sedišta će zameniti rafovi, a Beograđani će umesto karata za film kupovati salamu i prašak za veš. Pre pet godina obelodanjeno je da je Kozara, uz još četiri bioskopa u gradu, preprodata Ivici Todoriću, vlasniku hrvatskog Agrokora, ujedno i lanca Idea za 18 miliona evra. A, osim Kozare hrvatski biznismen je kupio i Jadran i Voždovac.
Prema podacima distributera, u Srbiji trenutno radi 60 bioskopa, ako ne računamo domove kulture u kojima se povremeno održavaju projekcije.
Reditelj Goran Marković ističe da je velika šteta za kulturu Beograda gramzivost zbog koje se bioskopi privatizuju i pretvaraju u kockarnice.
- Kad se danas prođe pored Kozare ili Balkana vidi se jedno grozno ruglo sa nekim ulazima u podzemne mračne odaje. Zgrada bioskopa Balkan je ujedno i zgrada pod zaštitom države. On je bio poslednje uporište beogradskih bioskopa. To je jednostavno oteto i odjednom su se tu pojavili neki radnici koji su počeli da grade nešto, a da niko ne zna šta. Sada to izgleda kao polusrušena zgrada, jer nije završena. Hteli smo mi to da zaštitimo, čak su bile i neke demonstracije filmskih radnika, ali džaba. Očigledno da državi nije stalo do kulture s obzirom na to da ni jedan jedini dinar nije uložila u nju, a kamoli u bioskope - kaže Goran Marković.
Koliko često idete u bioskop?* Nekoliko puta godišnje: 46% |
U svetu se ipak trude da sačuvaju kult bioskopa. Bioskop Alamo Drafthouse u Ostinu u Teksasu lanac je od devet bioskopa koji je osnovan 1997. godine. Interesantno je da u ovaj bioskop ne mogu ući deca koja imaju manje od šest godina, kao ni maloletnici, a zabranjeno je i pričati ili kucati poruke u toku filma. Često se prilikom projekcije organizuju zanimljive stvari za publiku, tako je, na primer, publika prilikom emitovanja trilogije "Gospodar prstenova" smela da jede samo kada i glumci, a nekad se u toku projekcije pojedinačno pozivaju posetioci i oblače se kao glavni glumac filma.
Bioskop Sun Pictures u Brumu u Australiji sagrađen je od gvožđa i drveta 1916. godine, sa željom da zabavi meštane ovog grada. Ovo je najstariji bioskop na otvorenom, koji je sačuvan u originalnom obliku i dan-danas radi. Sedišta ovog simpatičnog bioskopa napravljena su od ležaljki. Ulazak u bioskop u obliku svemirskog broda podseća na ulazak na palubu brodova Starship Enterprise ili Vodžager. Opremljen je kompjuterski kontrolisanim LED osvetljenjem, a ovaj virtuelni brod može menjati boje na dodir samo jednog dugmeta.
Srpski bioskopi, sa druge strane, podsećaju na brod koji tone.