Krah bioskopa u Srbiji (1): Seks i salame u filmskim salama

Spomen ploča kraj "Balkana" postavljena je "u znak sećanja na bioskop Balkan i sve žrtve privatizacije Beograd filma"

 

Katanac je prošle godine postavljen i na Kozaru, koja je izgorela u požaru. Niš, Kragujevac, Vranje i Leskovac nemaju nijednu salu za projekcije, a u Subotici je, samo godinu dana pred stogodišnjicu, neadekvatno rekonstruisan najstariji bioskop u Vojvodini! Kultura u Srbiji polako gubi još jednu umetnost, filmsku!

A Beograd je nekad išao ukorak sa svetom, što se tiče sedme umetnosti. Samo pet i po meseci pošto je Pariz video prve pokretne slike braće Limijer, glavni grad Srbije imao je priliku da upozna kinematografiju. Po starom kalendaru 25. maja, a po novom 6. juna 1896. godine, u omiljenoj kafani kod Zlatnog krsta, na Terazijama, održana je prva filmska projekcija.

Kafana je bila omiljeno sastajalište intelektualaca, pesnika i slikara, a u njoj su se održavale izložbe i večernji skupovi. Filmove su na Balkan doneli fotograf Andre Kar i mehaničar Žil Žiren, koji su bili zastupnici braće Limijer. Program u Beogradu u novinama je najavljen kao čudo neviđeno, a publika je bila doslovno preplašena scenama iz filma "Ulazak voza u stanicu". Te davne 1896. godine Beograđani su imali priliku da vide i filmove "Kupanje u moru", "Riblja pijaca u Marselju" i "Rušenje zida".

I sam kralj Aleksandar Obrenović prisustvovao je jednoj od predstava 16. juna, a program je trajao sve do 30. juna te godine. Kafanske projekcije preseljene su u bioskopsku salu 1911. godine, kada je otvoren prvi bioskop u Srbiji pod imenom Koloseum. U njemu je 1929. godine prikazan prvi tonski film "Dama trotoara", sa meksičkom glumicom Lupe Vezez.

Filmska publika u Srbiji nije posustajala ni u vreme ratova i bombardovanja. Čak 3,5 miliona ljudi je posetilo bioskop u Srbiji 1999. godine, duplo više od broja koji je zabeležen prošle i koji će biti zabeležen ove godine. Sledeće godine broj gledalaca u bioskopima porastao je na više od četiri miliona. U međuvremenu tehnologija se razvija do neslućenih granica, VHS nestaje pod najezdom DVD revolucije, koja nudi mogućnost piraterije bez gotovo ikakvog gubitka kvaliteta slike i tona i to sve po vrlo niskoj ceni. Broj gledalaca u svetu, pa i u Srbiji se drastično smanjuje. Danas ni domaći filmovi koji su nekad punili dvorane, ne mogu da privuku više od 50.000 ljudi, a holivudski blokbasteri su sa nekadašnjih 300.000 i 400.000 pali na jedva 30.000.

Privatizacijom Beograd filma februara 2007. godine izgubljeno je 14 bioskopa, među kojima su i oni u centru grada koji su pod zaštitom države. Kosmaj na Terazijama propada pod izgovorom da nema publike. Na ulazu u Partizan, gde su nekada filmadžije gledale karate filmove i uratke porno industrije, sada se nalazi seksi šop. A i danas se prepričavaju doživljaji iz Partizana, kada su ljubitelji filmova Brusa Lija znali i da se potuku usred projekcija, a obračune bi nastavljali i ispred bioskopa.

Najtužnija sudbina zadesila je bioskop Kozara. Pre Drugog svetskog rata zvao se Kasina i bio je jedan od prvih bioskopa u gradu. U njemu su održavane mnoge premijere i modne revije. Dolazili su slavni domaći, ali i strani glumci. Danas, umesto loga bioskopa i plakata ispred njega će postaviti reklame trgovinskog lanca Idea, sedišta će zameniti rafovi, a Beograđani će umesto karata za film kupovati salamu i prašak za veš. Pre pet godina obelodanjeno je da je Kozara, uz još četiri bioskopa u gradu, preprodata Ivici Todoriću, vlasniku hrvatskog Agrokora, ujedno i lanca Idea za 18 miliona evra. A, osim Kozare hrvatski biznismen je kupio i Jadran i Voždovac.

Prema podacima distributera, u Srbiji trenutno radi 60 bioskopa, ako ne računamo domove kulture u kojima se povremeno održavaju projekcije.

Reditelj Goran Marković ističe da je velika šteta za kulturu Beograda gramzivost zbog koje se bioskopi privatizuju i pretvaraju u kockarnice.

- Kad se danas prođe pored Kozare ili Balkana vidi se jedno grozno ruglo sa nekim ulazima u podzemne mračne odaje. Zgrada bioskopa Balkan je ujedno i zgrada pod zaštitom države. On je bio poslednje uporište beogradskih bioskopa. To je jednostavno oteto i odjednom su se tu pojavili neki radnici koji su počeli da grade nešto, a da niko ne zna šta. Sada to izgleda kao polusrušena zgrada, jer nije završena. Hteli smo mi to da zaštitimo, čak su bile i neke demonstracije filmskih radnika, ali džaba. Očigledno da državi nije stalo do kulture s obzirom na to da ni jedan jedini dinar nije uložila u nju, a kamoli u bioskope - kaže Goran Marković.

U svetu se ipak trude da sačuvaju kult bioskopa. Bioskop Alamo Drafthouse u Ostinu u Teksasu lanac je od devet bioskopa koji je osnovan 1997. godine. Interesantno je da u ovaj bioskop ne mogu ući deca koja imaju manje od šest godina, kao ni maloletnici, a zabranjeno je i pričati ili kucati poruke u toku filma. Često se prilikom projekcije organizuju zanimljive stvari za publiku, tako je, na primer, publika prilikom emitovanja trilogije "Gospodar prstenova" smela da jede samo kada i glumci, a nekad se u toku projekcije pojedinačno pozivaju posetioci i oblače se kao glavni glumac filma.

Bioskop Sun Pictures u Brumu u Australiji sagrađen je od gvožđa i drveta 1916. godine, sa željom da zabavi meštane ovog grada. Ovo je najstariji bioskop na otvorenom, koji je sačuvan u originalnom obliku i dan-danas radi. Sedišta ovog simpatičnog bioskopa napravljena su od ležaljki. Ulazak u bioskop u obliku svemirskog broda podseća na ulazak na palubu brodova Starship Enterprise ili Vodžager. Opremljen je kompjuterski kontrolisanim LED osvetljenjem, a ovaj virtuelni brod može menjati boje na dodir samo jednog dugmeta.

Srpski bioskopi, sa druge strane, podsećaju na brod koji tone.