Filmadžije iznele 40 miliona evra

Reditelj Darko Bajić (56) koji je prošle godine postavljen na mesto predsednika Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, pokušava da zavede red u srpskoj kinematografiji. Kako kaže, bori se svim snagama da nas približi svetskoj kinematografiji, da podigne standarde snimanja, dovede veći broj stranih producenata, ali i da Srbija konačno počne da zarađuje na filmskoj industriji koja je davno propala.

- Pokušavam da uvedem srpsku kinematografiju u sistem, ali ne može sve da se promeni za dan- dva kako mnogi misle. Siguran sam da smo mi, koji smo stekli iskustvo mukotrpnim stvaranjem filmova u kinematografiji koja se raspadala, shvatili da upravo taj sistem može da omogući da se na pravi, profesionalni način bavimo kinematografijom. Sa druge strane, otvara se mogućnost mladim, ali i starijim autorima da stvaraju nešto što će ostaviti pečat ne samo kod nas već i u svetu - kaže Bajić.

Da li imate evidenciju koliko ima producentskih kuća u Srbiji?

- Ima oko 300 malih producentskih kuća, po principu jedan autor - jedan film. Najčešće se otvaraju da bi se snimio jedan film, a potom se gase. Tendencija je da se stvori pet ili šest jakih kuća koji će imati kontinuitet u radu.

Ima li nade za srpski film?

- Naravno da ima, ali mi prvo moramo da rešimo problem Avala filma koji već denecijama uništava našu tehničku bazu. Treba da se stvori osnovni uslov da cela kinematografija počne da funkcioniše i da se domaći autori okrenu domaćim resursima. Jedino tako bi film postao jedna od prestižnih industrijskih grana koja bi donosila mnogo para.

Šta se zapravo dešava sa Avala filmom?

- Avala film je u magli već 20 godina. Oduzet je filmadžijama, uništena mu je tehnička baza, pa je dato nekom kumu, a onda se danas to rasprodaje ili se o tome ćuti. Avala film mora što pre da se razreši, da se stvore mogućnosti za laboratorijske i tonske obrade i da na taj način i mi privučemo strance, jer neće oni da dođu na poljanu i tu razvijaju film. Ovo pitanje je jako važno, jer i mi moramo da radimo postprodukciju u inostranstvu i tako iznosimo pare iz Srbije, a za poslednjih 15 godina izneli smo 40 miliona evra. Za razrešenje ima šanse, ali samo ukoliko Vlada Srbije na naše pozive odgovori, ali već duže vreme niko ne odgovara.

Koliko je dobro za nas to što stranci sve češće snimaju filmove u Srbiji?

- Tačno je, počeli su da dolaze, jer Srbija ima divne i neiskorišćene predele, ali su potom prestali jer još nemamo zakon o kinematografiji koji podrazumeva povraćaj 20 odsto sredstava producentima koji snimaju ovde. Taj zakon će biti usvojen u junu, pa tek očekujem dolazak stranca.