Vuk Kostić: Ronio sam sa ajkulama
Sa samo šest godina otac je Vuka Kostića odveo u Dečji dramski studio RTS, kod čuvenog Miroslava Mike Aleksića. I na scenu Ateljeu 212 je stao pre nego što je pošao u školu. Bio je Vane siroče u komadu Dušana Kovačevića "Sveti Georgije ubiva aždahu". Istovremeno je igrao glavnu ulogu u komadu za decu "Konrad".
Nekoliko dana posle bombardovanja RTS-a imao je premijeru "Srpske drame" u ruševnoj zgradi Malog pozorišta "Duško Radović", a preko dana je sa ostalim studentima profesorke Biljane Mašić igrao besplatne predstave za decu u - Tašmajdanskom parku!
Kao student dobija i ulogu u prvencu Srdana Golubovića, filmu "Apsolutnih sto". Lik Saše Gordića, omladinskog šampiona u streljaštvu, doneo mu je nagradu za najbolju mušku ulogu na Međunarodnom filmskom festivalu u Solunu, a potom u Parizu, Herceg Novom, Nišu i Sopotu. "Sterijinu nagradu" dobio je za glumačke bravure u "Velikoj drami", a "Boru Stankovića" za predstavu "Jastučko". Ima i nagradu Beogradskog dramskog pozorišta kao i "Cezara" Francuske akademije za ulogu u filmu "Život je čudo".
Ima 31 godinu. Odrastao je na Vračaru. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je upisao i postdiplomske studije iz istorije filma. Član je ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu.
Hobiji su mu puni adrenalina. A romantičan je. Kad se zaljubi, ume devojci da zapeva pod prozorom. I da joj pokloni 101 ružu! Kaže da je klasičan srpski muškarac koji ne priča mnogo, ali su mu porodica, vaspitanje i pravoslavlje na prvom mestu.
Nisam idealan
- Voleo bih da mi je ćale, Pljaka još živ i da možemo zajedno negde da igramo. Mislim da je to velika čast i radost. Mislim da bi bio srećan da mogu da igram sa njim kao što Žika igra sa Borom Todorovićem. Uvek je lepo kad si rođeni princ, carić. Na tebi je samo da budeš dobar. Biraš kakav ćeš da budeš. Ne bih voleo da me ljudi idealizuju. Svako ima svoje mračne strane. I dobre i loše poteze i kajanja. Ne bih da bude - jao, Vuk je fin, mali svetac. Nije! Vuk je i dobar i loš.
- Pamtim neke ćaletove filmove. Volim "Devojku s Kosmaja", "Kozaru", ali niti je Pljale meni video prvi film, niti je u poslednje vreme nešto posebno radio u pozorištu. Igrao je samo kod Siniše Kovačevića. U onom nesrećnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu mislim da 15-20 godina pre smrti nije imao nijednu premijeru! Ništa se ja ne žalim, tako je kako je.
- Upisao sam Akademiju posle trećeg razreda gimnazije. Iz XI gimnazije su mi ostali najbolji drugovi i kumovi smo međusobno. Iako je bilo surovo vreme, ja sam imao divno detinjstvo puno ljubavi, pažnje. Dosta vremena smo potrošili zajedno, ako mogu tako da kažem. Svakog leta provodili smo dva meseca na jedrilici. To su neke stvari koje su me ispunjavale, učio sam razne stvari od ćaleta. I brata i mene je naučio sve što je znao i zato mu beskrajno hvala. Sve od njegovih veština je preneo na nas. Ja sam imao 21 godinu kad sam ga izgubio, a ništa to ne znači. Neki ljudi po 50 godina imaju očeve s kojima su posvađani od 25. I tako traće život.
- Mislio sam da mom ocu ništa ne može da se desi. Nisam se plašio ni u šumi, po mraku, u oluji, na brodu, u avionu, jednostavno, verovao sam ćaletu. Ti veruješ u njihovu hrabrost i odlučnost, u takvu figuru, da je nemoguće išta da ti se desi ako je on tu. Burazer Nestor mi se profesionalno bavi tim relativno opasnim stvarima i, naravno, ja imam beskrajno poverenje i u njega. On je profesionalni ronilac i podvodni snimatelj.
Provod na jedrilici
- Moj deda je imao dva sina i jednu ćerku. Nesrećnim slučajem, očevu, Pljaletovu sestru je ubio grom, a stric Bratislav Kostić je bio inspektor, pa mu se na Kosovu narušilo zdravlje i umro je kao relativno mlad čovek. Deda Nestor je bio faca. Bio je u Mathauzenu, logoru smrti i vratio se peške. Imao je braću koji su svi bili četnici, to jest komiti, a on je bio komunista, to jest socijalista. Pamtim dedu. On je umro 1986. godine, tako nešto. Deda je 1897. godište i dobio je Pljaku, mog Mihajla 1933, znači, sa 36 godina, što je za ono vreme bilo kasno. Sa 36 je Nestor dobio Mihajla, a Mihajlo je Nestora, mog burazera, dobio sa 45, a mene sa 46.
- Mama je 1952. godište, potpuno iz neke druge priče. Njen pradeda je bio šumski inženjer, lovac, šumar, pre ratova ovih velikih, svetskih. Ja sam upoznao tu baku po ženskoj liniji, majku moje bake. Ona je živela u centru Beograda, u velikoj kući u Siminoj 18. Pamtim je, baba je umrla 1996, živela je sto godina. Ona je žena tog šumara Kuzmana. Kuzman je bio delija, solunac, prešao je Albaniju, taj šumarski inženjer.
- Proveo sam divno leto sa burazerom. Bili su tu i drugari i Viktor Savić i baš mi je krivo kad gledam Miloša Vlalukina, to mi je kolega, u "Survajveru". Oni su me zvali da učestvujem, a ja sam rekao da nemaju oni para da kupe moj dvomesečni boravak na jedrilici u Crnoj Gori, ali evo, sad mi je nešto krivo što nisam bio. Ne bih menjao to svoje letovanje, ali da sam imao nekih mesec dana u rezervi, onda bih otišao i tamo. Baš je zanimljivo. Rekao sam da bih na tom ostrvu otvorio dva restorana brze hrane. Gde oni tamo gladuju pored tolike vode! Svi bi glasali za mene, jer bih im svima džabe davao hranu. Ali, imam gadnu narav. Možda bih iz suprotnog plemena otimao žene, jer ako je preživljavanje, onda je preživljavanje. Pirinač i žene bismo noću otimali.
- Na Mokroj Gori imam kuću. Zaljubio sam se u taj kraj. Tu je sve blizu i Drina i jezera i Zlatibor. Volj' ti diskoteka, volj' ti šuma, lov, konji.Imam braon pojas u karateu, ali karate je nešto drugo. Volim lov, ribolov, ronjenje, podvodni ribolov, jedrenje. To su sportovi vezani za prirodu. Volim ja i fudbal, volim i rukomet. Bolje da sam učio da sviram gitaru nego iz pušaka da ciljam. Imam 15 pušaka. Ćale je svirao gitaru, ali nisam naučio. Druge stvari su me interesovale.
Gordost je greh
- Ovog leta sam pripremao televizijski rijaliti šou "Zadržite dah sa Vukom Kostićem" gde sam plivao i ronio čak i pokraj ajkula dugih 15 metara. Nisam ludo hrabar zbog toga. Ljudi nisu obavešteni pa se plaše. Pre ćete da dobijete na lotou sto puta nego što će da vas bilo gde ajkula pojede. U emisiji ima ajkula, raža, džinovskih kornjača. Pecali smo na Kubi, ronili na Karibima. Ronili smo u slatkovodnim pećinama u Meksiku. Jedna takva pećina proteže se na 40 kilometara. Emisija je zabavno-edukativnog karaktera. Na primer, u pećinama uz ronjenje pričamo o kulturi Maja, plemena koje veruje da su pećine vrata za drugi svet. Ronili smo i po potopljenim brodovima...
- Ne mogu sad da vam pričam šta sam sve ružno radio u životu. Ima stvari
kojima se ne ponosim i koje sam zakopao duboko dole, u sebi. Ali, kad sam grešio, grešio sam namerno, a ne - jao, pa ja sam mlad i glup, jao, nisam znao da je to tako. Nisu to neki veliki gresi, ni srebroljublje, ali ima gordosti, što je greh. Jednom dnevno sam gord. Onako slikovito, viknem - šta je, šta gledaš kroz prozor u kola! Ja znam da to ne valja, ali opet činim.
- Igrom slučaja sam u Narodnom pozorištu. Hvala Ljubi Tadiću mlađem što nas je primio, ne znam koliko nas je primio, ne mogu sad tačno da se setim. Siniša Kovačević me je zvao za "Veliku dramu" i to je tako počelo, a ispostavilo se, ja to tada nisam znao, da je moj otac krstio Ljubu Tadića.
O Siniši Kovačeviću sve najbolje. To mi je prva velika šansa. Ako startuješ sa "Velikom dramom", kao u Formuli 1, svi imaju skoro podjednake mašine, kubikaže, mislim na talenat u pozorištu, ali drugačije je kad prvi stojim, nego da sam dvadeseti. To je dobra pozicija zahvaljujući Siniši i njegovoj hrabrosti da pozove mladog čoveka od 21 godinu da četiri sata igra glavnu ulogu... Mogu da kažem, posle svega, da je u osnovi glume i svega ostalog ljubav. Volim svoju profesiju, druge ljude, moju ulicu, grad, Srbiju...
Romantičar na krovu automobila- Imao sam u osnovnoj školi simpatiju. Voleo sam neku Tinu. Zamrzla me jer sam kao gledao druge devojčice. Od prvih ljubavi, voleo sam i sestru mog ortaka, Miju. Svašta sam radio, bežao sam pod prozorima. Parkiram kola, pa se popnem na krov, pa onda bežim kao fol da me ćale te devojke ne vidi. Mada mislim da me nijedan ćale ne bi gađao puškom ili saksijama, zato što verujem da bi mu bilo drago što sam tu. A ta romantika, to čovek pravi i za sebe i za dragu osobu. Nameštam da nam bude lepo, da uživamo. Kad nisam romantičan, onda mrzim ljude. Uvek mi je žao zato što sve to nekako prođe. Sve iščili. Dok si zaljubljen, to je dobro utrošeno vreme, u to sam siguran. Nikad ne kažem šta sam radio sa budalom? Nemam tu vrstu kajanja.
|
