Hit za dušu dijaspore
Učešće Radeta Jorovića (61) na nedavno održanoj manifestaciji u Dragačevu "Mitrovdan u Viči", s koje je emitovan kratak prilog na televiziji imalo je veliki odjek u javnosti. Između ostalog, u prilogu se pominje da je pesmu "Selo moje lepše od Pariza", koju je snimio još 1982. godine, Srpska akademija nauka i umetnosti svrstala među deset najlepših srpskih pesama narodne muzike. Ipak, Jorović ovaj podatak ne može da potvrdi.
- Ne znam odakle se pojavila ta informacija. Neki mi rekoše da su taj podatak našli na internetu, tačnije na Vikipediji. Ali, ja moram da se ogradim, ne znam koliko je to relevantno, pošto mene niko nikada nije obavestio o tome. Zaista se time nikad nisam hvalio. A bilo bi mi baš drago ako je istina - kaže Rade i dodaje da je zanimljiva priča kako je nastala pesma "Selo moje lepše od Pariza".
- Davnih dana, pre otprilike tri i po decenije, pevao sam na vašaru u selu Milatovići, koje je inače nedaleko od Viče i mojih rodnih Goračića. Najveseliji su bili gastarbajteri koji su radili u francuskoj prestonici i naručivali su brojne nostalgične pesme, pa su muzičari stalno najavljivali: "Za društvo iz Pariza." Dobro se sećam da je to navelo našeg drugara Slanju da mastiljavom olovkom na parčetu papira od džaka za veštačko đubrivo ispiše stihove: "Selo moje, lepše od Pariza, lepo iz daleka, još lepše iz bliza." Taj papir je ostao kod Borisa Lazovića, šefa tadašnjeg orkestra sa kojim sam nastupao. Kada smo pravili numere za moju ploču, setili smo se stihova ispisanih na vašaru. Znači, ideja je potekla od Slanje, ali je kompletan tekst moje pesme napisao Sveta Vuković, a muziku je komponavo Predrag Vuković Vukas - kaže Jorović.
Zašto ste rekli da je kratki TV prilog imao veći odjek nego mnoge emisije u kojima ste gostovali?
- Zato što je trajao samo minut i 18 sekundi, prozborio sam tek nekoliko rečenica, a zvali su me brojni ljudi da mi kažu kako su gledali i da je lepo što sam imao koncert u rodnom kraju. Prvo, to nije bio moj koncert, jer sam ja bio samo jedan od učesnika pomenute manifestacije, koja se prvi put održala, sa željom da postane tradicionalna. Drugo, odjednom su sad svi čuli kako sam pevao na slavi dragačevskog sela, a ja decenijama gostujem po prelima i poselima duž regiona, trudeći se da na sve načine afirmišem i pomognem koliko mogu razne KUD-ove i izvorne grupe, koji su vredni pažnje.
Vredan i pošten svet
- Kad se pomene Dragačevo većina odmah pomisli na Guču, međutim u tom kraju je mnogo jakih sela. Viča je iznedrila brojne učene ljude, ima talentovanog, vrednog i, pre svega, poštenog sveta. Nekada je to selo bilo poznato po starim zanatima, a "Dragačevska svadba", koja se tradicionalno improvizuje na Saboru trubača u Guči, nastala je u Viči. Zbog svega što pomenuh, da mene neko pita, ja bih za središte Dragačeva izabrao upravo Viču - kaže Jorović.
E sad ne možete više da pričate da vas vaši Dragačevci nisu zvali da zaradite neke pare...?
- Po starom dobrom običaju, Jorketa su se opet setili kad je bilo gusto i kad treba da se peva za džabe. Odazvao sam se pozivu, jer sam imao najbolje namere i želju da pomognem da lepa manifestacija zaživi. Viča to zaslužuje.
