"Estrada je leglo kiča i ludila"
Kada ga ljudi na ulici pitaju da li je on Zoran Dašić Daša (59) vođa grupe Legende, on odmahne glavom i kaže "pogrešili ste", pa zbriše glavom bez obzira, jer mu je neprijatno kada ga neko na ulici prepozna i obrati mu se. Nedavno, na Sajmu knjiga, Dašić je predstavio svoju zbirku poezije "Točak života", koju je objavilo Udruženje književnika Srbije. Mnogo je srećan zbog toga, ali mu je u isto vreme i neprijatno!
- Gotovo svi na estradi uživaju u tome da ih ljudi na ulici prepoznaju, a ja bih se nekad sakrio u mišju rupu. Zato se pravim da ja - nisam ja. Znam, zvuči totalno blesavo, ali mi je toliko neprijatno da često osećam želju da se izvinjavam, da se pravdam. Toliko su svi počeli da pišu knjigu da se plašim da neko ne kaže: "Šta, i ovaj je nešto napisao? Samo nam je on još falio!" A ja sam, eto, objavio knjigu poezije, u ovo vreme kad malo ko čita poeziju. Iza mene stoje ozbiljne institucije, imam pokriće. Dobio sam mnogo nagrada za doprinos kulturi ove zemlje, a kao da treba da se stidim, jer danas piše knjige svako kome to padne na pamet - iskren je Dašić.
Da li ste pročitali neku od knjiga koje su pisale javne ličnosti?
- Ne, ne, nemam vremena. Mislim, imam vremena za čitanje, to mi je duhovna hrana, ali čitam samo ozbiljne stvari. Ne mogu da čitam ljubavne romane, ili imitacije Mir-Jam. Šta bih ja, čovek od 60 godina mogao iz toga da naučim? A tuđe životne priče me ne zanimaju.
Da li je pisanje poezije pokušaj da se izmaknete sa estrade?
- Sebe ne smatram delom ove, ovakve, jadne estrade, iako sam dobitnik i mnogih estradnih nagrada. Malo sam se prešaltovao u "hodnik levo". Ne bih nikoga da uvredim, ali nije mi mesto među pevaljkama, da ogolimo stvari do kraja. Nekada su estradom vladali gospoda umetnici, ljudi čija su se imena izgovarala sa strahopoštovanjem. Danas se imena ljudi koji su na estradi izgovaraju sa nipodaštavanjem, u pogrdnom kontekstu. Estrada nije više samo leglo kiča i šunda, već totalno ludilo. Ozbiljna bolest. Bolest kulture, bolest nacije. Stidim se, neću da budem deo toga, zato se krijem i pravim da ja nisam ja. Neprijatno mi je kao da sam ja kriv za sav užas.
Osećam se kao Don Kihot
- Celog života se borim za kulturu i protiv nekulture, na sve moguće načine. Zvuči smešno i melodramatično, ali ponekad se zaista osećam kao Don Kihot. Sve se nešto nadam da će nacija da se probudi. Ohrabruje me to što sam na Sajmu knjiga video mnogo mladih ljudi. A sve ih je više i na nastupima Legendi. Lepo kažu ljudi - kad pametan ćuti, zlo cveta. Zato ja neću da ćutim. Mora čovek stalno da se muva, da nalazi motivaciju. Jer, ako svi zaćutimo, to je totalni kraj - smatra Daša.
Priča se da je estrada i leglo prostitucije i kriminala?
- Znate kako, mi, Legende, pošteđeni smo mnogo čega. Nismo išli klasičnim estradnim putem, zbog čega smo bili finansijski oštećeni. Ali, uvek smo bili i povlašćeni jer nismo morali da gledamo i doživljavamo sve i svašta. Slušam sve ono što se priča i piše o prostituciji, kriminalu i raznim mutnim radnjama na estradi i verujem da je to istina. Ne postoje logična, ni matematička objašnjenja za mnogo toga. Ko i zašto plaća skupu garderobu, automobile, putovanja ženama koje ne mogu da napune ni lokalčić sa desetak mesta? Mnogo toga smrdi na estradi.
