"Od autorskih prava dobijam za semenke i kokice"

Pošto je rasprodao karte za koncert zakazan za 28. oktobar u Sava Centru, Predrag Živković Tozovac (76) zakazao je još jedan nastup za 8. novembar. Pozvao je više od 100 kolega, a publika s nestrpljenjem očekuje da ponovo na sceni čuje i vidi legendarnog Tozu, za koga mnogi kažu da je poslednji autentični srpski šarmer.

Zakazao i drugi koncert: Predrag Živković Tozovac

Kada ste poslednji put pevali u Beogradu?
- Znate šta - kad počne nevreme, oluja i kiša, čoveku treba kišobran da se pod njega skloni. A nevreme je ovde dugo trajalo i još uvek traje, mada se malo smirilo. Iako dugo nisam imao solističke koncerte, radio sam i pevao. Volim veselja - rođendane, svadbe, krštenja. Od toga ne živim, ali se tu proveselim. Eto, sad pravim dva koncerta i oni su diplomski rad za mene. Nikad ništa nisam mehanički radio i pred svaki nastup sam uzbuđen i ustreptao. Ja sam profesionalac i moje uzbuđenje potiče iz želje da budem pri glasu i pozitivnoj energiji, da mogu da to prenesem na druge.

Zašto krijete ko će vam biti gosti?
- Da ne kaže neko da publiku privlačim na goste. Doduše, pošto su karte za prvi koncert uveliko rasprodate, to više ne važi. Gost će mi biti Ivan Bekjarev koji će govoriti pesme iz moje zbirke pesama, a svako ko dođe na koncert dobiće moju zbirku poezije kao poklon mog izdavača. Danas sam se čuo sa Ivanom i on je zapanjen koliko je moja poezija dobra. Teško mu je da izdvoji ijednu pesmu, a ja sam srećan zbog toga. Nisam samo pevač, kompozitor i muzičar, već sebe smatram i zabavljačem. A pošto je knjiga mojih pesama štampana, s punim pravom mogu da kažem da sam i pesnik.

Koliko ste u karijeri bili žrtva nepravdi?
- Sve nepravde koje sam pretrpeo nisu moja sramota, već sramota drugih ljudi. Eto, proglašen sam počasnim građaninom Kraljeva, iako u rodnom gradu ne živim od 1955. godine. Tamo su mi sahranjeni otac, ujak, teča, baba i deda po majci... Svako dete u Kraljevu me zna. Često spominjem rodni grad, vrbe i kupanje na Ibru koji me je u detinjstvu izlečio i vratio u život. Moji Kraljevčani su srećni zbog toga, pa su mi zato dodelili titulu počasnog građanina. Verujte mi, to mi je mnogo draže nego da sam dobio nacionalnu penziju.

Kako je moguće da još niste dobili nacionalnu penziju i da li vas to boli?
- Ne da me boli, nego je to velika sramota! Ako ja ne zaslužujem nacionalnu peziju, ko je onda zaslužuje? Nije ona toliko važna u materijalnom smislu, koliko kao nacionalno priznanje. Dozvolite, čak je i Cune dobio nacionalnu penziju, dobila je i Merima Njegomir. Svaka njima čast, odlični su pevači, ali nisu kompletni autori, kao ja, ne ostavljaju iza sebe svoje pesme, oni su samo interpretatori. Boki Milošević je već druga priča, on je napravio sjajne kompozicije. Ali, rekoh, to je sramota onih koji dodeljuju nacionalne penzije.

Koliko novca dobijate od SOKOJ-a na ime autorskih prava?
- Kako volim da kažem, dobijam taman dovoljno za semenke i kokice. Možete misliti koliko je to sitno. A moje pesme se emituju decenijama svuda! Nešto tu debelo ne štima. Čuo sam zaprepašćujuće stvari. Jedan moj kolega je dobio ogromnu sumu na ime autorskih prava. A čoveka znamo po samo jednoj pesmi. Naravno, neću vam reći njegovo ime, ali to je sramota!