Muzikanti naljutili Sremca
Kada je pohodio je Mostar, Stevan Sremac je dočekan sa najvećim počastima, kako to umeju samo hercegovački Srbi, onda kada hoće.
Njegova "Ivkova slava" je pobrala veliki uspeh u ovom gradu, i o tome je pisao Sremčev kolega Svetozar Ćorović, brat istoričara Vladimira Ćorovića, koji je pisca pitao gde je odseo u Mostaru. Sremac mu je odgovorio:
- Kod Vase Radulovića, našeg čoveka, i kod njega je sve lepo, čisto, naše. Jela su naša i čovek može dobiti paprike, ako hoće. Ništa mi nije gore nego doći u švapski hotel, među gospodu sa naočarima, štapovima, rukavicama. Tamo sam kao svezan. A ja hoću da sam komotan, da mirno mogu popiti čašu vina, zapaliti cigar, razgovarati slobodno bez straha da će mi neko nešto zameriti - objasnio je Sremac.
Potom je pozvao Ćorovića:
- Haj'mo negde na čašicu rakije, ali ne u finijoj gostionici, nego negde u našu mehanu, gde je mehandžija Cincarin i gde sede hamali (nosači), radnici i seljaci.
Lukavi požarevački popa
Stevan Sremac je koristio istinite anegdote, razvijao ih i gradio pripovetke. Prepričavao je Sremac kako je popa požarevački držao slovo u crkvi vernicima pa im poručio: "Vlasti su od Boga. Vi blagočestivi hristijani treba da poštujete vlasti i da im se pokoravate, jer je i Hrist rekao: Poštujte neprijatelje svoje." Popa je, dakle, glatko vlasti proglasio za neprijatelja naroda, ali lukavo, da se Vlasi ne dosete.
Za nepun sat prošli su četiri kafane. Sremca nije držalo mesto, stalno je govorio:
- Idemo u drugu kafanu...
Zatim su izašli na šetalište. Sremac je išao jednim krajem, a Ćorović drugim. Izgledalo je kao da su se zavadili. Seli su u petu kafanu, gde su Cigani počeli da pevaju: "Mili bože, šta se ono beli, na Avali, na visokoj jeli?" Ćorović je smesta tražio od Sremca da napuste kafanu, jer je znao nastavak pesme.
Sremac je odbio jer mu se pesma dopala, ali je uskoro dobio pesnicu u glavu: "Mili Bože, na svemu ti hvala, u Srbiji nesta liberala."
To jeste bilo tačno, jer su liberali propali na izborima, ali, otpevati takvu pesmu zakletom liberalu Sremcu, bilo je već previše. Sremac je bio van sebe od besa. Optužio je radikale, koje nije mogao očima da vidi, da su ispevali ove stihove, a za pristalice Napredne stranke, koje je prezirao, govorio je:
- Zapali Grand hotel, pa si zapalio sve srpske naprednjake...
