Brkovi srušili ideal
O ženama u životu Stevana Sremca ne zna se gotovo ništa, osim da je napisao jednu ljubavnu pripovetku "Ideal", u kojoj je uneo dosta crtica iz svog života. Glavni junak je Nenad, diplomac Velike škole, koji je zavoleo vitku, crnomanjastu Jelenu.
Njegova Jela je imala i sitne, jedva vidljive brčiće, koji su u to doba nekim muškarcima bili začin ženskoj lepoti. Bilo je tu mnogo stihova i zakletvi na ljubav do groba, baš kao u pesmi koju je Sremac zapisao, kada ćerka zapreti majci: "Il' za njega, il' u Tisu s brega." Ali, taj drugi koga su joj namenili nije bilo ko, nego gazda Tešman, bogati trgovac sa Male pijace, star 45 godina, koji posluje sa Peštom.
Jelenina majka je bila na strani kćeri, ali je presudio otac, mali činovnik. Govorio je za Nenada: "Šta će on biti? Predavač, suplent, da jede vek sa gospodskim mangupčićima? Sa ministarskom decom koju vaspitavaju džandari i sa oficirskom, kojima su seizi (sluge) društvo? Sto godina - devedeset groša. Da zavisi od okružnih partijskih odbora, od načelnika, bukvaraca ili od meandžija poslanika? Profesor! Šta je meni fajde što će on biti slavan u Evropi? Deset 'ćeri, more, da imam, nijednu ne bih dao za činovnika". Nenad se zaricao da će oteti Jelenu od Tešmana, makar ispred samog oltara.
U pomoć je zvao velikoškolce i abadžijske kalfe, tada najratobornije ljude u Beogradu. Jedni su bili poznati po bunama, drugi po tučama. Ali, od svega toga nije bilo ništa. Lepa Jelena je otišla za bogatog gazdu. Nenad je napustio Beograd, mogao je da sluša samo tužne pesme: "Kad pogledam svud je tama, nema za me svetlila. Moja draga, ona sama, svetlilo mi uzela. Al' teško jest umreti, kad ništa ne bole. Još teže jest živeti, kad serdce ne vole." Poslao je pismo Jeleni sa obećanjem da se nikad neće ženiti i otputovao u provinciju. Sremac je, takođe, po svršetku Velike škole otišao da predaje u Nišu i Pirotu.
Posle dosta godina Jelena iz priče postala je udovica. Iako je bila na ceni za drugi brak kao lepa i bogata žena, odlučila je da obnovi ljubav sa Nenadom. O njoj su se pevale pesme: "Jeleno, Jelo čedo moje belo, Jelena, dušo medena. Čedo Jelo, jagnje belo, hajd' da se volemo! Oj, Jelo, Jelena, pređi preko bedema, pa zagrli i poljubi, ej, niko ti ne sudi!" Njih dvoje su se sastali, ali je Nenad, koji je dugo nije video, bio užasnut promenama na njenom licu: od malih nausnica, njegovoj bivšoj dragoj su tokom godina narasili skoro muški brkovi! Nenad je našao neki izgovor i pobegao od svog srušenog ideala.
Moglo mu se
Nijedna druga lepota u životu trgovca Tešmana nije zanimala osim da ima lepu ženu, pa Sremac kaže: "Moglo mu se". A Tešman je baš voleo nausnice svoje izabranice: "Samo za brčiće dao bih punu magazu soli marmaroške."
