Brčkanje u bisernoj kupki
Velelepno staro zdanje na Futoškom putu Novosađani zovu Jodnom banjom, ali je i dalje malo poznato da je priča o njoj počela još pre više od jednog veka. Ovde je nekada bilo jodno gradsko kupatilo. Doktor Viljem Vita 1908. godine je tražio da ovaj prostor dobije službeni status lekovite banje, za šta je uskoro stiglo i carsko odobrenje iz Beča.
Iz Budimpešte je uskoro stigao poznati arhitekta Imre Franček kojem Jodna banja duguje svoj raskošni izgled, a njeni zlatni dani otpočeli su 1931. godine, kada je proširena i obnovljena. Jodna banja je postala stecište uglednih gostiju iz Kraljevine Jugoslavije i iz inostranstva.
Međutim, od šezdesetih godina 20. veka, Jodna banja je naglo zapuštena, a 1977. zatvoren je i najveći, središnji bazen.
Dotrajala fasada je više odbijala nego privlačila prolaznike. Umesto uglednih ljudi, u banju su počeli da dolaze narkomani. Tek početkom novog milenijuma, Jodnoj banji je počeo da se vraća stari sjaj. Ponovo je mogla da privuče goste terapijama lekovitom vodom. Otvorene su nove kade sa tzv. bisernom kupkom i dve za podvodnu masažu.
Danas je Jodna banja savremena reumatološka bolnica i jedna od malo ustanove ove vrste u Srbiji. Veliko uređeno dvorište i prelepa fasada vraćaju goste Jodne banje u prošla vremena kada su ovde dolazile novosadske dame sa šeširima i kavaljeri u frakovima.
Evropski ugled
Prvi su blagodeti Jodne banje otkrili poznati i ugledni Novosađani, političari, činovnici, advokati. Novosadska banja je postala između dva rata mesto ne samo za lečenje nego i za pravo uživanje, ugleda ravnog banjama u Austriji i Mađarskoj. Gostima su na raspolaganju stajale velike kade i bazeni, a mnogi su dolazili i na fizikalnu terapiju. Poseban užitak bile su kupke, slane ili sumporne.
