Obrenovačka banja: Tražili vodu, pronašli lek
Mineralne vode u Obrenovcu, nadomak Beograda, otkrivene su sasvim slučajno, 1898. godine. Stari Obrenovac je imao velikih muka s pijaćom vodom, pa je predsednik Timotije Novaković odlučio da se u srcu varoši iskopa arteški bunar.
Ali, umesto pijaće vode, potekla je voda koja je zaudarala na "pokvarena jaja". Poznati hemičar dr Marko Leko uradio je prve analize i utvrdio njenu lekovitost.
Tako počinje razvoj banjskog turizma u Obrenovcu. Izgrađeno je prvo kupatilo koje je kasnije dobilo 40 kada i sedam tuševa.
Medicinski fakultet u Beogradu je na osnovu osobina vode odredio i šta se sve može lečiti u Obrenovačkoj banji, kupanjem i ispijanjem vode, a to su, između ostalog, reumatična oboljenja, kao i bolesti jetre i žučnih puteva.
Kako u okviru obrenovačkog Javnog mineralnog kupatila nije bila ustanovljena i medicinska služba koja bi nadzirala pacijente za vreme terapije, Obrenovačka banja je izgubila status banjskog mesta i ostala samo gradsko kupatilo.
Ideja da se izgradi savremen sportsko-rekreativni i medicinski centar u Obrenovačkoj banji rođena je osamdesetih godina prošlog veka. Zbog toga je 1985. kod hotela Obrenovac otvorena bušotina za eksploataciju termomineralne vode.
Tokom ispitivanja došlo je do havarije sa pumpom, pa se čekalo do početka novog milenijuma na donošenje odluke o izradi nove bušotine.
Geotermalna voda iz tog izvora, kako je dokazano, takođe ima izuzetna lekovita svojstva.
Srpski Vizbaden
Kada je dr Marko Leko utvrdio sastav novootkrivene sumporovite vode, uzviknuo je: "Obrenovac je srećno mesto! Ovde će banja biti bolja od mnogih čuvenih banja u Nemačkoj." Dr Leko je obrenovačku mineralnu vodu uporedio sa hemijskim sastavom vode iz tada čuvene nemačke banje Vajlbah u okolini Vizbadena, i dokazao da su po sastavu slične.
