Zaboravljena verovanja: Za strance nema posta
Austrijski carski savetnik i okružni poglavar u Kotoru Eduard Grij došao je u martu 1842. godine u Crnu Goru da bi vladiki Njegošu predao krst sa brilijantima koji mu je darivalo Njegovo Visočanstvo.
O tome je podneo opširan izveštaj, opisujući kako mu je na prvoj stanici, kod gostionice na Njegušima, najpre poželeo dobrodošlicu vladikin stric Stanko Petrović sa oko stotinu Crnogoraca, i da je "posle kratkoga odmora poveden u kuću Vladičinih roditelja, i koji su mene i moju pratnju počastili kafom i rakijom".
Potom je komesar odveden u prestono Cetinje gde ga je dočekao Vladika sa senatorima uz paljbu topova. Primio ga je u bilijarskoj sobi sa diplomatskom ljubaznošću, i dodelili su mu sobu u kojoj je pre njega spavao saksonski kralj Fridrih Avgust.
Vladika se izvinio što ne mogu zajedno da ručaju, jer mu strogi post ne dopušta ni ribu da jede, nego samo pasulj i zelje. Tako je Grij na Cetinju jeo jela sa mesom zajedno sa Vukovićem, Njegoševim učiteljem nemačkog jezika i crtanja topografskih karata. Vladika je dolazio kod njih da popije čašu šampanjca ili vina. Kada je Grij napomenuo da bi i on rado postio nekoliko dana, vladika mu je na francuskom rekao: "Kad već ja moram to da činim, nije potrebno da i Vi isto radite".
Zajedno sa vladikom, a u pratnji senatora, perjanika i sluga, austrijski izaslanik je posetio Crmnicu. Putovali su kroz Riječku nahiju, nešto na konjima, a nešto pešice, sa vidno i neobično raspoloženim vladikom. Na konaku su bili u Boljevicima, u kući poznatog popa Đoka Plamenca, koji im je priredio veoma veselo veče, u skladu sa crnogorskom tradicijom slavlja. Svud kud su prolazili, narod ih je čašćavao rakijom, verujući da su carevi ljudi neke velike ličnosti, čim ih je lično vladika pratio.
Posle carskog komesara, Crnu Goru je 1843. posetio i engleski putopisac Garder Vilkinson, koji je takođe doživeo čast ravnu onoj koja bi bila ukazana najvišim gostima. O tome je ostavio beleške i anegdote: "Kad sam putovao po unutrašnjosti zemlje, siromašni ljudi često bi istrčavali da mi ponude voće ili drugo što bi imali. Kad sam jednom prilikom ponudio novac, odgovorili su mi: 'To je vama za dobrodošlicu. Mi smo kod kuće, vi ste stranac"." Njegoš je imao mnogo gostiju tokom te 1843. godine, što se pronalazi u njegovom pismu od 12. marta, u kojem kaže da mu je "mnogo milo da stranci dolaze u Crnu Goru".
