I to je bio Balkan: I Zonu udali za drugog
Stevan Sremac nikada nije otkrio ko je bila tajanstvena Nišlijka, gospođica Z, prema čijem liku je, kako se danas veruje, stvorio glavnu junakinju svog čuvenog romana "Zona Zamfirova". Nešto svetla na taj deo njegovog života bacio je mnogo godina kasnije poznati proučavalac srpskog juga Jovan Hadži Vasiljević, koji je bio učenik niške gimnazije kada je u njoj Sremac bio profesor.
On je zapisao: "U Nišu se zna da je samo ime Zona (Zunca) ime Sremčeve ljubavi u Nišu, čija je sudbina bila slična onoj Zone Zamfirove." I još kazuje i to iz koje je porodice i čija je kći Zona bila. Njen otac je bio bogati Hadži Vasko, koji je stanovao na Džodžinoj kapiji, (tamo gde je dugo boravio Sremac) i "bio čuven po svome odlasku na hadžiluk, po svome velikom kućnom čardaku i po svojoj kapeli u kući mu".
Izgleda da je ta niška Zona odgovorila na ljubav mladog profesora, ali su i nju roditelji udali za drugoga. Posle još jednog ženidbenog neuspeha, Stevan Sremac je ljubavi rekao zbogom. Bilo je slučajeva da su mu nudili, gotovo naturali bogate i lepe devojke. A on ih je, sa osmehom na usnama i tugom u srcu, sve odbijao. Pisac kome ljubav nije polazila za rukom uspevao je snagom svoje nadarenosti da stvori tako snalažljive i uspešne ženike, ali je u tišini samačke sobe pisao o ljubavi sasvim drugačije:
"Sva osećanja su ništavna i slaba prema osećanju ljubavi, koju čovek vekovima proučava, o kojoj se tolike knjige pišu, a koju čovek ipak, najmanje zna. Za mene ljubav dok je u čežnji, dok je nedozvoljena, označava duševnu patnju. Stoga se s pravom može reći: ljubav je patnja. I što neko više voli neko stvorenje, to je njegova patnja veća. Ko voli, taj pati, ali i uživa život i oseća smisao."
