Narodski kralj bez krune
Među pozorišnim glumcima retkost je ono što se dogodilo Zoranu Radmiloviću, da ga slava prati i raste godinama ne samo za života, nego i posle smrti. U pozorištu je odigrao četrdesetak uloga, i još tada ušao u legendu zbog glumačkog stila kojim je obeležio najplodnije razdoblje svoje kuće, Ateljea 212. I kritičari i obožavaoci slagali su se u jednom, a to je da nije bilo srpskog glumca koji je uspostavio tako prisnu vezu sa svojom publikom. Zato su mu opraštali smrtni greh zanata koji mu se s vremena na vreme događao, da se ne pojavi na zakazanoj predstavi.
Samo Zoran Radmilović je imao pravo i da samovoljno skloni sa repertoara Žarijevog "Kralja Ibija", kojeg je igrao 15 godina, uvek pred punom salom i nikada na isti način. Ova predstava je proslavila srpsko pozorište i van Jugoslavije: u Stokholmu, Parizu, Meksiku, Budimpešti, Bukureštu, Veneciji, Moskvi, Lenjingradu, Njujorku. Odluku o povlačenju predstave doneo je sam veliki glumac, a obznanio ju je 1978. godine Ljubomir Muci Draškić, tadašnji upravnik Ateljea 212, posle gostovanja u Karakasu, prenoseći Zoranove reči: "Dragi drugari, znate li na šta mi ličite? Na fudbalski tim veterana... Svaki potez je na svom mestu, divni pasovi, tačna proigravanja, vrhunsko majstorstvo, ali duše nemate. Kada smo poleteli, imali smo najviše po 30 godina, sada imamo po 50."
Ljuba Tadić odbio ulogu
U čuvenu predstavu "Kralj Ibi" Zoran Radmilović je uskočio slučajno, 1964. godine, kao zamena već potvrđenom srpskom bardu Ljubi Tadiću, kome se uloga posle nekoliko proba - nije dopala! Poslednja, 205. predstava "Kralja Ibija" izvedena je 7. jula 1978. godine, a i dan-danas se na sačuvanim snimcima vrti Radmilovićev poklič sa scene: "Narode moj!" Bila je to oštra i uvek aktuelna kritika, ali ne vlasti, nego ljudske gluposti i taštine u njoj. "Pobiću svu vlastelu i sve svoje saradnike, a u interesu sopstvenog bogaćenja!", grmeo je sa scene Tata Ibi.
