I to je bio Balkan: Pesnik Niša
Mladi profesor Stevan Sremac je ubrzo posle političke svađe sa pirotskim protom, koja se završila propalom proševinom, zatražio premeštaj. Otišao u Niš, koji se od Pirota izgledom nije mnogo razlikovao u to doba, ali jeste prema živosti i otvorenosti. Bio je to i dalje orijentalni grad sa mnogo niskih kuća i mirisnih bašta, vrednih zanatlija i veselih građana.
Taj svet kardaša i joldaša, što na turskom jeziku znači ljudi bliskih kao braća, đuvegija i sevdalija, zanosnih devojaka i mladih žena, Sremac je mnogo zavoleo. Ipak, posle svoje prve velike ljubavi sa kćerkom pirotskog prote, trajno je ostao neuspešan u ljubavi. Zbog jedne Nišlijke je čak budući velikan srpske književnosti pokušao da sebi prekrati muke u mutnoj Nišavi!
Danas još važi stanovište da je priču iz ubavog niškog života, o lepotici Zoni čorbadžije Hadži Zamfira, Sremac čuo i pozajmio od Branislava Nušića, i da je prava Zona zapravo živela u Prištini, gde je veliki srpski komediograf službovao kao konzul. Međutim, novi podaci o životu Stevana Sremca govore nešto drugo.
Pesnik Niša, kako su ga nazivali, i prijatelj Nišlija, koje je perom sa velikom naklonosti opisivao, voleo je kafanu kao i oni. U početku je čak u kafani stanovao. Posle je počeo da uzima kvartir kod skromnih i gostoljubivih stanodavaca. Kada je bio kirajdžija baba Sike Vacinice, u delu grada zvanom Palilula, na nekadašnjoj Džodžinoj kapiji, upoznao je devojku koju je kasnije opisao u svom čuvenom romanu "Zona Zamfirova".
