I to je bio Balkan: Pop protiv pisca
Politika je u Srbiji bila velika narodna nesreća još od početaka nove državnosti, a po Sremčevu ljubav postala je ubitačna. Stevan Sremac, koji je kasnije u liberalskoj "Srpskoj zastavi" pisao svoje čuvene Raboše, iz Pirota u kojem je službovao kao mladi profesor, poslao je 1882. dopis jednom beogradskom listu i u njemu napao pirotske vlastodršce.
Istakao je da u tom zaostalom gradiću "žare i pale tri Pante": nekadašnji profesor Velike škole i istoričar Panta Srećković, tada okružni načelnik, zatim sreski starešina Panta Drobnjak i pop Pantelija Pančić, otac Sremčeve ljubavi Jelene. Samo zbog tih napisa, zbog političkih mržnji koje nisu umele da se odvoje od privatnog života, pop Pantelija nije hteo ni da čuje da njegova mezimica pođe za profesora, ma koliko da je Sremca čaršija brzo prihvatila.
Umesto toga, udade je za nekog ekonoma u pirotskoj bolnici. "Ne dam je tebi", dugo je u ušima zvonilo nesuđenom zetu. Osramoćen, a istinski zaljubljen, Sremac ipak nije postupio kao njegov Mane kujundžija kada mu je proševina propala, pa je oteo Zonu Zamfirovu. Učinio je nešto drugo: svađu sa pirotskim protom pretvorio je u jedan od najboljih srpskih romana-komedija. U njemu je opisao kako su se ljuto zavadile porodice popa Ćire i popa Spire, koji su do tada živeli u slozi i udobnosti. Sukob je nastao oko mladog i novopridošlog učitelja, koja će ga porodica uzeti za svoju kćer i pribaviti mladoženju kakav se samo zamisliti može.
