I to je bio Balkan: Sremac se raspisao u Pirotu
Stevan Sremac, otac nezaboravnih književnih likova Kalče, Vukadina i duševnog Turčina Ibiš-age smislio ih je tokom svog boravka u Pirotu, prvih godina po oslobođenju od Turaka, od 1881. Bio je to najsudbonosniji deo karijere ovog velikog srpskog realiste.
Kada je završio Veliku školu u Beogradu i neko vreme radio kao praktikant u Ministarstvu finansija, stvorio je jedan od najboljih srpskih romana, "Vukadina". Slikao je, zapravo, svog kolegu Kostu Veljkovića. U taj roman je uneo i dosta toga što je video i doživeo pošto je stigao u Pirot, gradić u jugoistočnoj Srbiji, da bi u tek osnovanoj Gimnaziji bio profesor.
U gradiću pod Momčilovom tvrđavom Sremac je i počeo karijeru spisatelja pripovetkom "Rastko", objavljenom u vreme Srpsko-bugarskog rata 1885. u jednom niškom listu. Stevan Sremac se brzo srodio sa novom sredinom i poštenim i vrednim Piroćancima. Sa nekoliko uglednih domaćina se sprijateljio.
Tako je odmah po dolasku postao čest gost u kući bogatog Ranđela Stojanovića, koji je živeo u najlepšoj i najvećoj kući, bivšem konaku Mustafa-age. U tom domu je upoznao Jelenu, drugaricu Ranđelove kćeri. Ona je bila kći pirotskog sveštenika Pantelije Pančića. Mladi profesor se u nju zaljubio strasno, ali nije mogao da se odrekne svoje druge, doživotne strasti, politike. Njegova Liberalna stranka bila je tada u opoziciji prema naprednjacima, koji su bili na vlasti svuda, pa i u zabačenom Pirotu.