Nekrštena mahala
Kada je dete bilo zdravo, na krajnjem jugu Balkana krštavalo se posle nedelju dana od rođenja, u Hercegovini se čekalo dve nedelje, a u Boki Kotorskoj i Srbiji četiri. Ponegde, kao u istočnim srpskim krajevima, dete je moglo da ostane nekršteno čak pola godine ili godinu.
U Homolju je početkom 20. veka zabeležen i rekord, da je dete uvedeno u pravoslavnu veru tek kada je postalo đak osnovne škole. Stari ljudi su zapamtili da su se deca tamo još i kasnije krštavala, a u vremena dok su crkvene vlasti bile slabe, i dok je sveštenika bilo malo, ovakvih slučajeva je bilo podosta.
Kasno su se krštavali mališani u zabačenim selima, gde sveštenik ponekad nije dolazio godinama, pa se čekalo da neki kaluđer zaluta dok prikuplja milostinju. Pričalo se da je u oblasti Gusinja i Plava u Crnoj Gori pre tri ili četiri stotine godina narod jedno vreme potpuno ostao bez popova, pa su zbog toga "đeca rasla nekrštena". I Goranci kod Prizrena, na Kosovu i Metohiji, pre no što su prešli u islam, takođe su imali grdnu oskudicu u svetim ljudima. Kod njih se dešavalo da su već odrasli ljudi, mladići išli okolo i dovikivali jedni drugima: "Ajd ovamo, došao pop da nas krsti".
Ipak, sa krštenjem se nije uvek žurilo ni tamo gde je sveštenika bilo dovoljno. Među hercegovskim uskocima deca su se namerno krštavala tek kad malo poodrastu, a slično je bilo i u delovima Crne Gore, gde se čekalo da dete doraste do čobana. Verovalo se, naime, da "nekršteno dete bolje raste". I u Gacku, u Hercegovini, izvesnog Rada Miškovića su meštani početkom prošlog veka doveli popu na silu, dok je čuvao ovce, samo da bi ga krstili. Kako je Rada bio već prevelik da bi ga kum mogao držati, na obredu je stajao. Njegovi roditelji nisu hteli da ga krste dok je bio malo dete, jer su im sva pređašnja, a krštena deca umirala.
Na sednici Beogradskog sabora 1730. srpski glavari su odlučili da nijedno dete ne sme duže da ostane nekršteno od osam dana, a otac ili kum koji bi ovu zapovest prekršio, da se strogo kazni. Ipak, u starom Jagodinskom okrugu dugo se zadržalo naselje zvano Nekrštena ma(ha)la. Ime je dobila zato što su tu živeli ljudi koji su krštavali samo kao zreli ljudi, jer se verovalo da će nekrštena deca biti zdravija i jača.
