Dve decenije Prvog međunarodnog kongresa o Jasenovcu (8): Licitiranje brojem žrtava

U radionici Lančara poslednje godine logora Jasenovac, robijašima je naređeno da seku železničke šine i prebacuju ih preko Save na gubilište u Gradini.

commons.wikimedia.org/Petar Milošević

Spomen-područje Donja Gradina

Odvozilo se gorivo, nafta, benzin, svedočili su preživeli iz ustaškog pakla na Prvom međunarodnom kongresu o Jasenovcu 1997. u Njujorku. Svakodnevno je stražarno odvođeno po više desetina zatočenika koji su otkopavali velike grobnice i spaljivali ostatke žrtava.

Oni sami su bili okovani, a kad više nisu mogli da rade, i oni bi bivali pobijeni i spaljeni. Vatra se dizala do oblaka. Kao prva nagovest o bombardovanju bila je još u zimu 1944. godine, kada je bačena jedna manja bomba na nadgrađe peći gde se pekla cigla i crep. Tu je spavalo i nešto logoraša, jer im je tu bilo toplije nego u barakama. Bomba je pala i oštetila nadgrađe na peći. Dva logoraša su poginula.

Logor Jasenovac je bio pod stalnim i jakim obezbeđenjem, okružen žicom i stražarima. Prazan prostor je bio opasan zidom visokim nekoliko metara, na kojima je takođe bila straža. Na samoj Savi bila su utvrđenja i rovovi. "Ni zec iz takvog utvrđenja nije mogao da pobegne", svedočili su preživeli. Preko Save, do Bosanske Dubice, bili su bunkeri i stražarnice, što je onemogućavalo bežanje, pa čak i samu pomisao na bekstvo.

U vezi sa pokušajem hrvatskih učesnika da licitiraju brojem žrtava u Jasenovcu na konferenciji u Njujorku, svedok Josip Erlih je zatražio da se jednom od njih, V. Žerjaviću obrati sa katedre sledećim rečima:

"Posle upoznavanja sa statističkim podacima poginulih u Jasenovcu, gde sam bio zatočenik tri godine, do samog proboja 22. aprila 1945. mogu da izjavim sledeće: Obično se kaže da pobednik piše istoriju, a politika se vodi prema dnevnim potrebama. Moram da kažem da je u vezi s brojem stradalih Jevreja, Srba, Roma i drugih pobednik ćutao i nije ni pokušao da napiše istoriju o logoru, pa su to uradili sami logoraši. Znači, logoraši smatraju da je u logoru ubijeno preko 700.000 ljudi. Sada se politika vodi prema dnevnim potrebama tj. umanjenju broja žrtava i skidanja odgovornosti sa najvećih zločinaca ovog veka. Moje mišljenje je da bi gospodin Žerjavić mogao da vodi licitaciju ljudskih duša kod Sotbija, no i tu bi sigurno njegovo izlaganje doživelo puni debakl, ali bi možda kod najveće svetske reakcije imalo velikog uspeha, jer su tamo i za to, uveren sam, utrošena velika sredstva za vreme koje tek, nažalost, dolazi", zaključio je preživeli logoraš iz Našica, Jevrejin Josip Erlah.