Reč postala razbojničko oružje
Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
"Ima nešto neosporno, duboko povezano među književnicima i novinarima. To je dužnost da se javna reč ne ponizi dotle da postane otrov i razbojništvo. U Japanu niko ne sme da baci na ulicu ili pregazi komad hartije na kojoj je nešto napisano. Reč je jedino što vezuje čoveka sa Bogom. Ona je za Japanca nepovrediva tajna božanstva. Trebalo bi ovo da imaju na umu oni koji veruju da su heroji kad su od svoje reči napravili jedno razbojničko sredstvo, govoreći o dobrima rđavo, opisujući zlo koje bi bez njihovog opisa ostalo u pomrčini u kojoj je i rođeno. Zato je novinar kao i pisac: ili apostol ili razbojnik. Nema sredine: on je ili patriota, ili izdajnik, ili vernik ili bogohulan. Za malu našu sredinu naročito su novine jedina lektira, pošto nemamo književnosti dovoljno velike da bi dejstvovala. Ono što novine unose u našu porodicu, to ostaje u porodici. Moralni primer ili uzori razvrata proradiće u ocu, majci, sinu, kćeri. Nigde u Evropi nije novinarstvo u tom pogledu toliko uticajno kao kod nas. Svi opisani zločini se zatim ponavljaju u stvarnosti".