Lutalica od detinjstva
Pesniku slavnih stihova "Ponoć" i "Na Liparu" kao da je gotovo od detinjstva bilo suđeno da postane lutalica, gotovo čergar. Nijedan drugi srpski književnik kao Đura Jakšić nije toliko menjao prebivališta, stalno u potrazi za novima.
Kada ga je u rodnoj Srpskoj Crnji, u Banatu, otac sveštenik upisao u trgovačku školu, tri puta je iz nje bežao. Na kraju je završio nižu gimnaziju u Segedinu i otišao u Temišvar, pa u Peštu, da uči slikanje.
U revoluciji 1848. na tlu Austrougarske javio se kao dobrovoljac iako je imao svega šesnaest godina. Borbe su se završile srpskim porazom, a Đura je primetio: "Ah, zašta ginusmo i stradasmo, a šta dobismo!".
Nastavio je da uči da slika u Bečkereku, današnjem Zrenjaninu, kod čuvenog slikara tog doba Konstantina Danila, tražeći sopstveni umetnički izraz i produbljujući znanja, a nemački jezik koji je takođe učio dobro mu je došao na studijama slikarstva u Beču.
Tu se našao u krugovima srpskih umetnika sa Brankom Radičevićem i Đurom Daničićem koji su mu pomogli da prve stihove objavi u "Serbskom letopisu" 1853. godine.
Mladi slikar, sada zvanično i pesnik, krenuo je u Minhen, da bi diplomirao na Akademiji finih umetnosti. Nemaština je Đuru Jakšića pratila celog života. Zato je prihvatao razne poslove, a sa njima i mesta boravka. U prvo vreme je živeo od slikanja u Kikindi.
