Lutalica od detinjstva

Kada ga je u rodnoj Srpskoj Crnji, u Banatu, otac sveštenik upisao u trgovačku školu, tri puta je iz nje bežao. Na kraju je završio nižu gimnaziju u Segedinu i otišao u Temišvar, pa u Peštu, da uči slikanje.

U revoluciji 1848. na tlu Austrougarske javio se kao dobrovoljac iako je imao svega šesnaest godina. Borbe su se završile srpskim porazom, a Đura je primetio: "Ah, zašta ginusmo i stradasmo, a šta dobismo!".

Nastavio je da uči da slika u Bečkereku, današnjem Zrenjaninu, kod čuvenog slikara tog doba Konstantina Danila, tražeći sopstveni umetnički izraz i produbljujući znanja, a nemački jezik koji je takođe učio dobro mu je došao na studijama slikarstva u Beču.

Tu se našao u krugovima srpskih umetnika sa Brankom Radičevićem i Đurom Daničićem koji su mu pomogli da prve stihove objavi u "Serbskom letopisu" 1853. godine.

Mladi slikar, sada zvanično i pesnik, krenuo je u Minhen, da bi diplomirao na Akademiji finih umetnosti. Nemaština je Đuru Jakšića pratila celog života. Zato je prihvatao razne poslove, a sa njima i mesta boravka. U prvo vreme je živeo od slikanja u Kikindi.