I to je (bio) Balkan: Prva ratna reporterka
Nemirni duh pesnikinju Milicu Stojadinović, Vrdničku vilu, nije držao na mestu. Obrela se u Beogradu 1862. kada se sukob na Čukur česmi oko reda za vodu pretvorio u pravi rat Srba i Turaka i izazvao tursko bombardovanje grada.
Miličine izveštaje sa uzavrelih ulica objavio je najpre peštanski "Mađarski dnevnik", da bi ga prenele i ostale evropske novine, prvi put upoznajući svoje javno mnjenje sa stradanjem hrišćana na porobljenom Balkanu. Milica Stojadinović Srpkinja je tako postala prvi ratni izveštač u istoriji srpskog novinarstva.
Privlačeći i druge, strane novinare, učinila je da naslovne stranice evropske štampe vrve od brojnih zločina koje su činile tadašnje osmanlijske vlasti u Beogradu. Tako je pomogla stvaranju diplomatskih uslova koji će pet godina kasnije knezu Mihailu Obrenoviću omogućiti da Osmanlije zauvek protera iz Srbije.
Tako je Milica Srpkinja zaslužila odano kneževo prijateljstvo, i Mihailo ju je sve do svog tragičnog kraja veoma poštovao i pomagao. Bilo je razloga da se veruje da je među njima bilo i nečeg dubljeg. Neki tvrde, i istinska ljubav. Mihailo joj je od srca poklonio mali ženski zlatan sat, koji je ona neprestano držala na noćnom stočiću, kraj uzglavlja, da bi stalno osećala kako svu noć i zorom pored nje kuca srce voljenog kneza.
