Ustav ukinuo, pa vratio
Biser porođajnih muka srpske demokratije bio je čuveni potez kralja Aleksandra Obrenovića da u ponoć poništi ustav, donese nekoliko politikantskih zakona po starom ustavu, a pred zoru vrati na snagu ustav koji je poništio!
Ovakvo nasilje u politici nije moglo da prođe bez nasilja u narodu. Tih godina uzela je maha jedna pojava za koju se verovalo da je zauvek ostala u narodnim desetercima - hajdučija.
Nastala je još polovinom osamdesetih godina 19. veka, kao odgovor radikala na teror koji je u Srbiji nad njima sprovodila vlada naprednjaka. Hajduci su 1897. godine pohvatani i dovedeni na sud.
Među šest hajduka i stotinak njihovih jataka na optuženičkoj klupi se našao i Ranko Tajsić, onaj isti radikalski bundžija i narodni poslanik koji je u Dragačevu izdao naredbu svojim ljudima da se opštine ne smeju predavati u ruke liberalima ni po koju cenu.
Kada su Tajsića pitali da li je bio osuđivan, on je odgovorio: "Nisam nikad, osim za veleizdaju!".
Prvooptuženi na tom procesu bio je harambaša Milan Brkić, koji je otišao u šumu četiri godine ranije, i to pravo sa izbora. Kako je stajalo u izveštaju čačanske opštine iz 1893, on je oko četiri sata po podne na dan glasanja za predsednika i opštinske kmetove upao u kancelariju zajedno sa još jednim pristašom, uzeo izborna akta i uništio ih. Brkića su uhapsili, ali je on pobegao iz zatvora, a odatle u šumu.
