Post u tišini
Božićni post koji je počeo krajem novembra i traje 40 dana do Božića, 7. januara. Ti dani su se odvajkada koristili za nekoliko ciljeva: da se pročisti duša i telo, biranom hranom i molitvom, zatim, za praštanje, za novi početak onog ko posti, i nauk o ljubavi prema sebi i bližnjima.
Post nije, kako danas neupućeni često misle, vrsta dijete, i ne počinje se da bi se smršalo. Suština posta, dakle, nije u hrani, nego u uzdržavanju od preterivanja svake vrste, počev od prevelike količine hrane i pića do loših misli i zlih dela. Zato je skromnost reč koja najbolje opisuje pravoslavni post. Odluka onog ko posti nije ničija druga briga, do njega samog. Tom činjenicom se ne treba hvaliti, jer se time samo priziva iskušenje da neko bude sprečen u postu.
Post se počinje molitvom Očenaš, u kojoj vernici traže od boga da im da snagu da izdrže odricanje i počnu polako, dan po dan. Ne treba očekivati od vernika laika da izgura ceo post, nego se počinje tako što će se postiti prva nedelja, pa se pričestiti, pa ako se osetiti snaga za nastavak, tek onda se post drži i naredne nedelje.
Stari ljudi su savetovali da se kroz post ide kao kroz život: polako i bez prevelikog planiranja. Zato se svaka izdržana nedelja posta smatra pobedom nad samim sobom, snaga da se onaj ko posti izbori sa svim dvoumljenjima i da se učvrsti u svojoj nameri da istraje. A pobeda se vodi ne samo nad svojom slabošću prema hrani i piću, nego i prema zlim mislima, lošim delima, ogovaranju.
To je još jedan razlog zbog kojeg je post potpuno privatna stvar i odluka pojedinca - niko ne mora da zna da je onaj ko je izdržao post pobednik, i time je, smatra se, pobeda nad sobom veća.
Jedna stara priča sa Ostroga mnogim vernicima je i danas vodilja za post. Jedna žena je bila na poklonjenju u manastiru kod Svetog Vasilija Ostroškog i na njegov ćivot, kovčeg, ostavila je nešto novca. Kada se vratila kući, hvalila se po selu koliko para je ostavila na Ostrogu. Legla je uveče da spava i sanjala je kako joj Sveti Vasilije vraća novac uz reči da taj novac njemu ne treba. Ujutru se žena probudila i zatekla novac ispod jastuka. Odbijena od sveca, dugo je molila za oproštaj.
Ova priča podseća da se postom ne treba hvalisati, nego onaj ko želi da posti, jednostavno treba samo u tišini to da učini, upravo zato da mu rezultati posta ne budu "poništeni".
