Slava kao blagoslov
Slava je u stara vremena bila događaj za koji se domaćin se starao, i preko cele godine spremao, kako će ga proslaviti. Dan uoči krsne slave on bi pozivao sve prijatelje, izuzev one koji takođe slave istu slavu.
Domaćini koji slave slavu nazivali su se svečarima, a kad bi im gosti ulazili u kuću obavezno su govorili: "Dobar dan i čestito ti sveto! Slavio ga mnogo godina u zdravlju i veselju!" ili: "Pomozi Bog, srećna vam slava!" Prijatelji iz drugih, a udaljenih mesta na slavu su dolazili i nepozvani.
* Toga dana kuće domaćina-svečara nisu bile samo gostoljubivi domovi spremni za gošćenje rođaka i prijatelja, nego su postajale i mesta molitve, pretvarale su se gotovo u crkve jer bi domaćin sa porodicom prinosio molitve zahvalnosti Bogu i svome svetitelju za dotadašnje darove i molbu da ih sve i ubuduće prati božji blagoslov, zdravlje, sreća i svako dobro u životu i radu.
* Dom svečara bio je tog dana otvoren i za putnike i druge namernike, a siromašnima i nevoljnima delila se pomoć, već prema mogućnostima domaćina. Slavilo se kako se moglo, pa bi svoju slavu proslavili čak i najsiromašniji, makar pominjući tog dana u molitvi svoga svetog zaštitnika.
* U vreme vekovnog robovanja, dani slave bili su trenuci preporoda, koji su ulivali ohrabrenje. U proslavljanju slave, Srbi su videli izvor snage da izdrže sve patnje kroz koje je prolazio i dočekati dan slobode. Tako je jedan od najstarijih predsmrtnih zaveta domaćina potomcima bio da proslavljaju krsno ime - svoju slavu - jer će samo vera moći da snaži volju za životom, i sačuvati narodnost i ime srpsko.
* Proslavu slave nije zaboravio ni knez Lazar Hrebeljanović, pre nego što će povesti srpsku vojsku na Kosovo, u odsudni boj. Zahvaljujući kosovskoj legendi koja se prenosila s kolena na koleno, i mnogo vekova posle Kosova, srpski vojnici su nastavili da slave svoje slave u vlažnim ratnim rovovima, pa čak i usred ljute borbe.
