Kako su ženili Nikolu Teslu (5): Udvarala mu se Sara Bernar!

Otisnuvši se preko Atlantika 1892. godine, Nikola Tesla je stigao u London da održi predavanje 3. februara pred najuglednijim engleskim naučnicima. Teslom je posebno bio oduševljen ser Džejms Buer, koji ga je zamolio da održi još jedno predavanje u britanskoj prestonici.

wikipedia.org/Napoleon Sarony

I britanska štampa je sa najvećim oduševljenjem pisala o srpsko-američkom naučniku.

Zbog toga su ga još nestrpljivije iščekivali u Parizu. Teslin biograf Džon O'Nil je zapisao sledeće:

"Njegova izvanredna otkrića bila su glavni predmet tadašnjih razgovora, a on središte pažnje gde god bi došao. Ovo je veoma godilo Tesli. Pre nepunih deset godina, uprava Kontinentalnog Edisonovog društva u tom istom gradu ne samo što je odbacila njegov sistem naizmeničnih struja koji joj je ponudio, već mu je zakinula i pravedno zasluženu nagradu. Sada je opet došao u taj grad, pošto je stekao priznanje i bogatstvo u Sjedinjenim Državama i slavu u celom svetu. Došao je u Pariz kao heroj koji se vratio, i svet je ležao pred njegovim nogama."

Samo jedna osoba u Parizu toga doba mogla je po svojoj popularnosti da stane uz rame Nikoli Tesli. "Žena skladna i savitljiva, žena puna elektriciteta i nestvarna, ponovo je osvojila Pariz... Božanstvena Sara Bernar." Ovako su tada jednu od najslavnijih pozorišnih diva sveta opisivali opčinjeni novinari i kritičari. "Nebo je obdarilo gospođu Saru Bernar naročitim darovima; učinilo ju je neobičnom, iznenađujuće vitkom i gipkom, i po njenom mršavom licu rasprostrlo uznemirujuću ljupkost čergarke, Ciganke, Azijke, nešto zbog čega se pomišljalo na Salomu, na Salambo, na kraljicu od Sabe! A gospođa Sara Bernar ume divno da iskoristi taj izgled princeze iz bajke nestvarnog i dalekog bića... A vrh svega ona ima glas kojim ume da se koristi sa najsrećnijom smelošću - glas koji je milovanje i kojim vas se dotiče kao prstima...", pisao je o njoj takođe čuveni francuski dramski kritičar i pisac Žil Lemetr.

Našavši se u Parizu, Tesla je sa prijateljem sedeo u bašti restorana. Iznenada je naišla ljupka, divno obučena mlada žena sa moderno očešljanom crvenom kosom, u kojoj je Tesla odmah prepoznao slavnu francusku glumicu. Verovatno je i ona, radoznala da se upozna sa naučnikom o kome je brujao čitav Pariz, prolazila sasvim blizu njegovog stola, obazirući na to lice. Čim je odmakla korak-dva, diskretno je ispustila malu čipkanu maramicu. Dalje piše O'Nil: "Tesla je u tren oka skočio. Dohvatio je maramicu i, držeći šešir u drugoj ruci, poklonio se duboko pružajući maramicu lepoj tragetkinji, rekavši: 'Gospođice, vaša maramica!' Ne gledajući više ni za tren u njeno ljupko nasmejano lice vratio se na mesto i nastavio razgovor o svojim ogledima, o svetskom sistemu bežičnog prenosa snage."

Gest slavne francuske glumice bio je svesno, ali otmeno provokativan. Ona je, kao i čitav Pariz, dobro znala ko je Nikola Tesla. Htela je da ga susretne i da mu skrene pažnju na sebe, želela je poznanstvo u kojem su romantični francuski novinari već videli i nešto više. Na sebi svojstven način Bernarova je napravila prvi korak, skrenula je pažnju na sebe. Ali, ni Tesla ne bi verovatno bio Tesla da je odgovorio drugačije.

Teslino predavanje u Parizu pred, takođe najeminentnijim skupom stručnjaka, ostavilo je izuzetan utisak. Svedočanstvo o tome dao je francuski elektroinženjer Andre Blondel: "Visok, suv i otmen, nadahnuta izgleda, govoreći savršeno francuski bez akcenta, Tesla je izgledao kao pravi mađioničar, koji otkriva svojim duboko uzbuđenim slušaocima jedan svet novih pojava o kojima dotle ni slutili nisu."

Tesla je, međutim, iz Pariza gotovo pobegao. Nije to ovoga puta bilo da bi izbegao počasti koje su mu ukazivane čak i kada bi se povukao u neki pariski kafe. Do hotela u kojem je odseo stigla je jedna depeša iz Gospića. Javljeno je da mu je majka na samrti.