I to je (bio) Balkan: Od Trebinja do Pariza
Učitelj rodom iz Trebinja, Jovan Dučić, već sa 20 godina objavio je rodoljubive pesme "Oj, Bosno" i "Otadžbina" protiv austrijske okupacije. Policija mu je zbog toga zabranila da predaje u bosansko-hercegovačkim školama, pa se mladi Hercegovac na samom početku 20. veka obreo na studijama književnosti u Ženevi, potom i u Parizu.
U francuskoj prestonici se sprijateljio sa budućim pravnikom Milanom Rakićem. Oni će narednih decenija biti "čelni u srpskoj poeziji", kako su govorili kritičari, ali do tada, mladi student se jadao prijateljima: "Ovde da čovek crkne, ne može zajmiti nigde pet franaka." Oni uticajniji su mu izradili stipendiju srpske vlade.
Priznat i poznat pesnik, obrazovan i lep čovek, ambiciozni Dučić stigao je u Beograd 1907. i zaposlio se kao pisar u Ministarstvu spoljnih poslova. U listu "Politika" je već naredne godine pozvao Beograđane na protest povodom objave Austrougarske da će pripojiti Bosnu i Hercegovinu. Tu se zajedno sa piscem Branislavom Nušićem upisao među dobrovoljce za oslobodilačku borbu.
Kada je 1913. Bugarska napala Srbiju, napisao je čuvenu pesmu "Bregalnica", nazvanu prema reci na kojoj su se vodile najkrvavije bitke. Pošto je 1914. iz Rima premešten za sekretara u srpsko poslanstvo u Atinu, prvi put se sreo sa Aleksandrom Karađorđevićem i ostao opčinjen njime. I Jovan Dučić je zapao za oko prestolonasledniku svojom duhovitošću, obrazovanjem i šarmom. U jesen 1917. zajedno su obišli Solunski front, kolima su išli sve do Kajmakčalana.
