Ono što želimo sebi, činimo i drugima
Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
"Kad će nestati mržnje i vražba na zemlji! Kad će srce naše doći u svoju prirodnu dobrotu, da u licu svakog sebi podobnog človeka pozna brata svoga, nit' misleći, niti pitajući: koje je vere i zakona. Koje je vere? One koje bi i ti bio, da si se u istoj rodio, ako bi pošten čovek bio. S čijom voljom i dopuštenjem ljudi se plode i rađaju, rastu, živu i sladosti ovoga sveta uživaju u svakom rodu i plemenu, u svakoj veri i zakonu? S božjom. Dakle, šta bi mi hoteli, da smo pametniji i bolji od Boga? Ono što Bog dopušta i hoće, to mi nećemo! O naše detinjske pameti! Braćo, ljudi, poznajmo jedan put našu nepravdu! Kako možemo mi iziskivati od drugi' ono isto koje kad bi drugi od nas iziskivali, velika bi nam se nepravda činila! Poznajmo jedan put svu silu ovi' reči, proste su i blažene i ne trebaju nikakva tolmačenja: što god hoćete da vam čine drugi ljudi, činite i vi to njima. A šta bi mi radi da nam drugi čine? Da nas puštaju s mirom živiti u našem zakonu, da nam ne čine nikakva zla..."
(Dositej Obradović, u pismu tršćanskom trgovcu Haralampiju 1783)
