I to je (bio) Balkan: Muk iz Kragujevca
Pravi parlamentarni život u Srbiji otpočeo je tek 1869, Ustavom koji je donet na skupštini u Kragujevcu. Zasedanje je namerno zakazano daleko od Beograda, jer je na njemu prvi put trebalo da Narodna skupština ograniči vlast vladara.
Zato o tako važnom zasedanju u beogradskoj štampi nije objavljeno ni slovce! Samo je "Pančevac", list Srba u Austriji, zajedljivo primetio: "Naše novine govore o Španiji, Braziliji, o Japanu i Hindustanu - samo ništa iz Kragujevca."
Trećinu poslanika je i dalje postavljao knez, tako da Ustavom nisu bili zadovoljni ni mladi Milan Obrenović, a ni skupština.
U Srbiji su prvi put tada poslanici odredili pravo glasa za svakog Srbina koji je punoletan i plaća porez. Skupština se birala na svake tri godine, a kasnije je zakonom ustanovljen i izborni sistem koji je bio jedan od najnaprednijih u svetu.
U stvarnosti su se stvari odvijale sasvim drugačije, piše istoričar Slobodan Jovanović:
"Izbori u srezovima su zavisili od policije. Poverenici koji su u srezovima birali poslanike, dolazili su sa svojim kmetovima u ono mesto koje bi sreski načelnik, kapetan, odredio. Kmetovi su se odmah javljali kapetanu i pitali za koga da glasaju. Narod je držao da treba birati onoga ko će biti po volji kapetanu. Ko bude po volji kapetanu taj će, mislili su seljaci, biti po volji i knezu. U srezovima, vlada je preko kapetana naređivala ko će biti izabran, a u varošima ona je silom vlasti sprečavala izbor opozicionara."
