Cenzura na Balkanu (2): Izborni rezultati usred krimića
Redakcije su podvaljivale cenzoru, trudile se da mu život zagorčaju bar donekle koliko on njima, ali su cenzori u Srbiji, potom i u Kraljevini Jugoslaviji, uporno trebovali nove crvene olovke.
Jednog su u prestonici novinari ipak uspeli da dovedu do očajanja. Baš je bio otkriven spomenik Vuku Karadžiću, pa su u satiričnom listu "Ošišanom ježu" - a tako se zvao upravo zahvaljujući cenzuri - odlučili da objave karikaturu s potpisom "Vuku srpski narod - za nos!".
Ostao samo naslov
Beogradski "Mali žurnal" doneo je uvodnik na dva stupca pod naslovom "Ko nije s nama, on je protiv nas". Međutim, posle cenzorskih makaza to je sve što je od uvodnika ostalo. Cenzurisan je i potpis autora i od njega je ostalo samo "Kara". A dogodilo se 1915. godine, pre povlačenja preko Albanije, kad su novine stajale pet para po broju.
Cenzoru su odneli crtež s nekim drugim, bezazlenim tekstom, ispisanim olovkom. On je udario pečat, a potom je u redakciji prvobitni tekst napisan mastilom. Kad je karikatura objavljena, državni tužilac je cenzora proglasio izlapelim, a ovaj nije mogao čudom da se načudi kako mu je promakla ovakva antidržavna rabota.
Duhovito je cenzoru doskočio i "Hrvatski dnevnik" od 11. decembra 1938. godine. Baš su bili održani izbori i list je na prvoj strani doneo rezultate, zvanične, ali nađen je način da se saopšte i oni nezvanični, to jest pravi. Redakcija je znala da cenzor ne čita roman u nastavcima jer bi bilo besmisleno cenzurisati kriminalistički roman, pa se u sredini tog nastavka pojavio i ovakav pasus:
"Knjige o zvijezdama otkriše mnoge tajne noćnoga neba, kaže se u ovom našem romanu, a mi, prelazeći iz romana u životnu stvarnost, javljamo ono što će naše čitaoce najviše zanimati, a to je kako su prošli ovi izbori."
I, krenuli da nabrajaju nezvanične rezultate iz mnogih gradova. Sva lična imena pisana su malim slovom, sve brojke ispisane su slovima, pa cenzoru, naravno, ništa sumnjivo nije upalo u oči. Zato je od tada otvarao četvore oči, pa se događalo da briše i bezazlene oglase u kojima imućne devojke i žene traže "feš gospodina" udaje radi.
U zagrebačkom "Obzoru" od 7. jula 1939. godine bio je i članak o Barskoj nadbiskupiji. Iz njega je cenzor izbacio prva dva i poslednji pasus. Redakcija se našla na muci: valjalo je belinu nečim ispuniti, a ne bi bilo zgoreg i cenzora malo izvrgnuti podsmehu. Tako je na mestima belina objavljen - železnički vozni red!
Roditelj bez teksta
U zagrebačkom listu "Večer" od 6. avgusta 1940, u rubrici "U četiri oka", cenzor je izbrisao članak "Mnogo je zvanih", ostavio je samo početak prve rečenice: "Htio bih se osvrnuti - piše jedan roditelj - na činjenicu da...". I toliko! Svakako je tu bilo nešto krupno protiv države, jer su roditelji takođe spadali u "nepouzdane elemente".