Mito primio i kralj
Berlinski kongres 1878. godine dao je Srbiji nezavisnost, ali i obavezu da izgradi prugu od Beograda do Turske i Bugarske do juna 1883. godine. Takav poduhvat bio je veliki izazov za malu i siromašnu zemlju. Srpska vlada je morala da uzme zajam iz inostranstva, pa je i koncesiju ponudila strancima. Ali, taj iskorak u moderni svet nije prošao bez skandala u koji su, kako se ispostavilo, umešan i sam dvor.
Beogradska železnička stanica podignuta je 1884. prema projektu bečkog arhitekte Fon Šlihta. Posao i koncesija za železnicu povereni su francuskoj akcionarskoj firmi Generalna unija, koja je preko bečke Lender banke obezbedila Srbiji zajam od 71 milion franaka.
Taj novac je dobila na ime vrednosti izvedenih radova, a da bi dobila i pravo da ih izvodi, njen predsednik Bontu podmićivao je srpske ministre i poslanike. Srpska javnost se digla na noge.
Bontuova afera dobro je uzdrmala tek osnovanu kraljevinu. Poslednjih dana skupštinskog glasanja žandarmi su jedva održavali red na beogradskim ulicama. Na navaljivanje kralja Milana Obrenovića i uz naklonost vladajuće naprednjačke stranke ugovor sa generalnom unijom prošao je u Skupštini. Šuškalo se da je sam kralj na ruke primio mito od milion franaka.
Afera je zataškana, a 20. avgusta 1884. godine Beograd je svečano povezan sa Evropom železničkim mostom preko Save, prvim stalnim mostom u gradu. Podiglo ga je francusko preduzeće Frives iz Lila. Istog dana voz je nastavio ka Nišu prugom dugačkom 243 kilometara, a redovni saobraćaj počeo je 3. septembra.
Dve godine kasnije, pruga je nastavljena do Leskovca, potom do Vranja. Već 1888. uspostavljena je preko Caribroda, današnjeg Dimitrovgrada železnička veza sa Bugarskom, a zatim je u unutrašnjosti zemlje izgrađeno još nekoliko pruga.
Povećavanje trgovine sa Vlaškom, Moldavijom i Austrijom nametnuli su potrebu da se i Dunav koristi kao put. Ovom velikom evropskom rekom se skoro preko cele godine, osim u vreme najljuće zime, kretalo nekoliko stotina lađarica, solarica, drvarica. Srpski trgovci imali su tridesetak lađarica, a sam Kapetan Miša Anastasijević čak 74.
I knez akcionar
Sredinom 1860. osnovano je Srpsko-francusko brodarsko društvo, a oko 200 akcija kupio je knez Mihailo Obrenović. Društvo je sa dva savremena broda otpočelo trgovinu Dunavom. Uskoro su kupljena još četiri, ali nikada nisu stigla u Beograd. Potonula su kod Burgasa pod sumnjivim okolnostima. Francuzi su prodali Brodarsko društvo Englezima koji, međutim, nisu žurili da unesu kapital, pa im je u tom oklevanju istekla koncesija. Srpska vlada je u međuvremenu 1862. sama kupila u Rusiji polovni brod Deligrad i osam šlepova. Prepravljen i doteran, Deligrad je prevozio putnike čitavih pola veka.
