Zaboravljeni običaji: Blago u Tužnim barama
U Crnoj Travi još je živo predanje o tome kako su preživeli ratnici Crnotravci iz Boja na Kosovu zajedno sa svojim vojvodom spasli srpsku krunu sa ratišta i doneli je, zajedno sa zastavom velmože Boška Jugovića, u selo Dobro Polje.
Na put između tog i susednog sela Gornjeg Gara ratnici su obavešteni o poteri turske vojske za srpskom krunom. Odlučili su da u zemlji prokopaju tunel i da na dubini od nekoliko kilometara sklone spasenu svetinju. Mesto u blizini kojeg prokopaše tunel nazvaše Srpska Baza, koje potom zbog doline dobi ime Bazov Dol. Veruje se da od tada, na Vidovdan, kada je Kosovska bitka i vođena, iz ovog tunela izađe petao, koji se istog dana vrati u njega, ali sa drugog kraja tunela.
Verovanja o zakopanom crkvenom, turskom ili hajdučkom blagu postoje u svakom crnotravskom selu. Prema jednoj, turski putevi kojima su karavani išli za Sofiju i Carigrad vodili su preko Broda ili Crne Trave. Ovim putem su prolazile i haračlije, turski poreznici. Karavane haračlija sačekivali su u zasedi hajduci, i kada bi blago oteli, odnosili su ga daleko ili odmah zakopavali. Veruje se da zakopanog blaga ima na Orlovcu ili Mazginom ridu, mestu koje je nazvano po mazgama koje su stradavale noseći zlato, Turskim livadama, Levantskom kamenu, Carevoj dolini, Tužnim barama, Hajdučkom kladencu, Simenkovim, Bistričkim i Lopuškim mehanama, Sultancu, Svetoj vodi... Veruje se takođe i da velikog blaga ima na pojedinim grobljima.
A manastirsko blago je, veli dalje predanje, sakriveno u zidinama manastira Oprženac, na mestu gde se svake godine održavao narodno-crkveni sabor. U Crkvištu kraj naselja Todorovci, pod gomilama kamenja, takođe se, prema predanju, krije blago. Sva ova mesta su tokom vremena već obišli mnogi tragači za zlatom, uglavnom ljudi kojima su lukavi Crnotravci prodavali nekakve nejasne planove.
