I to je (bio) Balkan:Belzebub napada
Atentat na austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu 1914. bio je dobra prilika bečkom dvoru da za zaveru optuži vladu u Srbiji i postavi joj niz ultimatuma koje je srpska vlada prihvatala.
Beč je i pored toga Srbiji objavio rat. Kada je vest stigla preko okeana do Mihajla Pupina, srpski naučnik je mnogo bolje nego zvanična srpska diplomatija uspevao da represivnu politiku Austrougarske i njen prodor na Istok prikaže američkoj javnosti u pravim, crnim bojama. Rat je zahvatio celu Evropu, a SAD su isprva proglasile neutralnost. Pupin je kao počasni konzul Kraljevine Srbije odmah u Njujorku organizovao veliki sabor Južnih Slovena.
Za govornicom je opisao Austrougarsku kao Belzebuba, brata Luciferovog, koji je kamen spoticanja savremenoj civilizaciji. Bilo je to početkom 1915. godine. U Srbiji su u to apokaliptično vreme tifus i kolera uzeli velikog maha i danka među vojskom i narodom. Pupin je ubedio direktore Rokfelerove zadužbine da upute u njegovu otadžbinu medicinsku misiju na čelu sa doktorom Ričardom Strongom.
Ova misija je pomogla da se ublaže posledice epidemije. Poslao je i 25 studenata medicine sa Univerziteta Kolumbija da pomognu stanovništvu Srbije, a sa njima i 25 automobila, poljsku opremu, bolnice, vešernice, lekove. Čak i kada su srpska vojska i vlada morali da se povuku pred mnogo snažnijim neprijateljem, Pupin je nastavio da srpskoj vojci, sada na Solunskom frontu, šalje medicinsko osoblje i ambulante, dodajući novac iz sopstvenog džepa.
