I to je (bio) Balkan: Carski špijun

Petar Veliki je počeo mladom i spretnom Hercegovcu Savi Vladislaviću da poverava razne tajne misije. Mir Rusije sa Turskom je bio klimav, pa je Savu već 1704. poslao nazad u Carigrad. Odatle je ruski poslanik Tolstoj obavestio cara: "Blagodareći ljubavi Save Vladislavića, imam takvih prijatelja koji mogu brzo saznati tajne na Porti i meni ih saopštiti."

Dvorac Save Vladislavića u Moskvi

Tokom tih diplomatskih akcija, u kojima je ruski poslanik bio čas u milosti, čas u nemilosti sultana, car Petar ipak dobio dovoljno vremena da se pripremi za rat, i to sa susedima na severu. Pošto ga turska vojska nije ometala, Petar Veliki je uspeo 1704. da razbije armije švedskog kralja Karla Dvanaestog.

Sava se već početkom naredne godine vratio u Moskvu, a caru je sastavio i doneo važan obaveštajni dokument pod nazivom "Tajni opisi Crnog mora", sa spiskom puteva, utvrđenja, vojnih baza. Petar je svog službenika Srbina obasuo raskošnim darovima: dvorac u Moskvi, godišnja apanaža, pravo na slobodni izvoz robe...

Sava Raguzinski, kako se zvao još od Carigrada, bio je umešan u sve ruske državne poslove, ali nije zapostavljao ni privatne. Bio je zakupac duvanskog monopola, glavni liferant bakra za kovanje novca, posrednik u izvozu državnih dobara sa ispostavama u Azovu, Veneciji. Jedan francuski diplomata piše svojoj vladi kako je ruski car toliko uvažavao Vladislavića da mu je dao svu trgovinu u svom carstvu.