Zadrtom mužu zatvor
Druga velika Islamska verska zajednica u FNRJ bila je u Makedoniji. I ona je podržala stav reisa Ibrahima Fejića u Sarajevu o skidanju zara i feredže, odnosno čaršafa i peče, kako su se ovi delovi muslimanske ženske nošnje nazivali među Makedoncima. Štaviše, IVS Makedonije odlazi korak dalje i traži da se donese i zakon, "kako bi se ubrzao proces za likvidiranje ove mračne pojave u životu muslimana".
Međutim, politička akcija za skidanje zara i feredže nije bila tako uspešna, kako bi se moglo zaključiti po slaganju muslimanskih glavešina. Iz izveštaja podružnica AFŽ-a se vidi da je bilo dosta starijih žena koje nisu mogle ni da zamisle da hodaju među svetom nepokrivene, dok su mlađe žene mahom bile raspoložene da se oslobode velova, ali su se mnoge žalile da ih muževi u tome ometaju.
"Neke predlažu da se kaže da je otkrivanje 'pod moranje' kako ih muževi ne bi smeli onda sprečavati", stajalo je u izveštajima. Suočeni sa delimičnim uspehom akcije, vlasti FNRJ su posegle za zakonom.
Narodna skupština Narodne Republike Bosne i Hercegovine je 29. septembra 1950, pozivajući se na "izraženu volju narodnih masa, radnih kolektiva i masovnih organizacija", a da se "otkloni vekovna potčinjenost žene muslimanke", donela zakon o zabrani nošenja zara i feredže.
U toku rasprave o predlogu zakona Sulejman Filipović, potpredsednik Prezidijuma Narodne skupštine, podsetio je na stavove najviših organa IVZ u Jugoslaviji protiv pokrivanja žene i stavove bivšeg reis-ul-uleme Mehmeda Džemaludina Čauševića o tome da "šerijat ne zabranjuje muslimanki da ide otkrivena niti da joj propisuje neku naročitu nošnju i nakit".
Narodni poslanik Husnija Kurt izneo je istorijat neuspelih pokušaja ukidanja tradicionalne muslimanske ženske nošnje spominjući svetovnog modernistu Dževada Sulejmanpašića i društvo Reformu, ali je naglasio da oni nisu uspeli jer im je nedostajala veza sa širim slojevima. Svi muslimanski poslanici su izjavili da će sa zadovoljstvom glasati za predlog zakona.
Zakonom o zabrani nošenja zara i feredže ukinuto je ne samo nošenje, nego i prisiljavanje ili nagovaranje žene da nosi zar ili feredžu ili na drugi način pokriva lice.
U obrazloženju zakona je stajala namera "da se otkloni vekovna oznaka potčinjenosti i kulturne zaostalosti žene muslimanke, da se olakša ženi muslimanki puno korišćenje prava izvojevanih u NOB-u i socijalističkoj izgradnji zemlje i da joj se obezbedi puna ravnopravnost i šire učešće u društvenom, kulturnom i privrednom životu zemlje".
Ko se zakonu suprotstavi, nagovara i prisiljava ženu da nosi feredžu, mogao je da bude kažnjen i do dve godine zatvora. Nisu bile male ni novčane kazne.
Marame kao zamena
Donošenje Zakona o zabrani nošenja zara i feredže bilo je pozdravljeno na ulicama Sarajeva. Muslimanke su skidanje feredža i demonstrirale, što će mnogo kasnije reditelj Mirza Idrizović dočarati u filmu "Azra" sa Darom Džokić u naslovnoj ulozi. Sve što je zakon zabranjivao, moglo se i dalje odvijati jedino u kućama i muslimanskim dvorištima. Marame nisu zabranjene, pa se na fotografijama iz tog vremena vide i žene koje su skinule zar, a zadržale maramu na glavi. Oni koji su zalazili u privatne muslimanske kuće svedočili su da su stare muslimanke i dalje pokrivale glavu, ali maramama, ne i feredžama.
Pitanje tradicionalne muslimanske ženske nošnje dugo godina je bilo prisutno u javnom životu u BiH. Deo tog procesa bila je i promenjen položaj žene muslimanke u BiH, u Raškoj, na Kosovu i Makedoniji. Predviđeno je obavezno školovanje za svu decu, kako mušku tako i žensku, opismenjavanje stanovništva, masovno zapošljavanje radi obnove i izgradnje zemlje.
Za tvorce takve politike zar i feredža, odnosno pokrivanje lica žene i njena vezanost za kuću predstavljali su prepreku. Zato je i organizacija zadužena za emancipaciju žene AFŽ sledeći nalog Komunističke partije pokrenula akciju za ukidanje ove nošnje, nastojeći najviše da inicijativa dođe iz redova samih muslimana.
Sa slabljenjem komunističke vlasti i pojavom nacionalnih stranaka feredže su ponovo postale aktuelne, tako da je to za vladajuću stranku u BiH, Stranku demokratske akcije, bio jedan od aduta da se obračuna sa komunistima, obećavajući da će zakon iz 1950. ukinuti.
Zakon o zabrani zara i feredže nikada nije ukinut, ali nije više ni poštovan, tako da je lice Sarajeva i drugih gradova u BiH počelo postepeno da se menja. Iz sarajevskih sokaka počinju da izlaze žene pokrivene delimično ili potpuno, u čemu nisu zaostale ni supruge istaknutih bošnjačkih vođa.
