Reis presudio velu
Rezolucijom Drugog kongresa Antifašističkog fronta žena u Sarajevu 1947. muslimankama u Bosni i Hercegovini preporučeno je skidanje tradicionalne nošnje, zara i feredže. Ova široka akcija padanja velova pripremila je teren za zakon koji će biti donet tri godine kasnije.
Žene u Bosni: Kako su zar i feredža zabranjeni u Jugoslaviji?
Rasprava iza kulisa
Do pomirenja Islamske verske zajednice u FNRJ sa skidanjem tradicionalne odeće muslimanki nije došlo glatko, kako bi se to moglo pomisliti na osnovu rezolucija i govora verskih poglavara. U raspravi koja je prethodila rezoluciji Vakufsko-mearifskih sabora, i te kako su bili glasni stavovi da je pitanje pokrivanja muslimanske žene "muslimansko unutrašnje pitanje i da se drugi ne bi trebali u to mešati". Drugi učesnici sednice su predlagali da se svim vakufskim poverenstvima uputi jedan raspis u kome bi se navelo da akcija skidanja zara nije prisilna, kako bi se izbegli nepoželjni incidenti.
Islamska verska zajednica je veoma brzo našla zajednički jezik sa novim vlastima. Tako je Vakufsko-mearifski sabor u Bosni i Hercegovini, na sednici održanoj avgusta 1947. godine, takođe doneo rezoluciju u kojoj je potpuno podržao odluke AFŽ-a, gde utvrđuje da je "krajnje vreme da naša muslimanka slobodnom voljom, bez ikakve sile, kao ravnopravan član naše narodne i verske zajednice nađe svoje mesto u privrednom i državnom životu nove Jugoslavije".
Ovaj stav Sabora i te kako je pomogao političkoj akciji skidanja zara i feredže. O tome govori cirkularno pismo Zemaljskog odbora AFŽ-a upućeno područnim jedinicama:
"Mi bez sumnje nailazimo na veliku podršku od strane naprednih muslimana, pa čak i od strane naprednijih hodža."
Pristajanje na skidanje zara i feredže potvrdio je i Vrhovni vakufski sabor Islamske verske zajednice koji je na prvom zasedanju u socijalističkoj Jugoslaviji održanom u Sarajevu 26. i 27. avgusta 1947. zaključio:
"Nema verskih zapreka skidanju zara i feredže i Vrhovni vakufski sabor smatra da je to patriotska dužnost svakog muslimana da do kraja probudi svest žene muslimanke, da oslobođena zara i feredže konačno krene u korak sa razvojem ostalih žena u FNRJ... Dužnost je i sve uleme i pripadnika Islamske verske zajednice da muslimanku upute novim putem slobode i napretka na kome je osigurana ne samo njena lična sreća nego i sreća cele naše zajednice."
Iste, 1947. godine, 12. septembra, u Begovoj džamiji u Sarajevu reis Ibrahim Fejić je stavio tačku na raspravu unutar Islamske zajednice do kraja podržavši padanje velova. U svom govoru on je, između ostalog, naglasio: "Stotine godina mi smo ženi uskraćivali najelementarnija prava, prava na prosvećivanje i slobodu.
Iako je Muhamed pre 14 vekova rekao: 'Traženje nauke obavezno je za svakog muslimana i muslimanku', ipak još i danas ogromna većina naših žena je nepismena. Jedna od dragocenih tekovina oslobodilačke borbe naših naroda svakako je proklamovanje ravnopravnosti žene. Ali, nažalost, ova ravnopravnost kod muslimanke ne može da dođe do punog izražaja, jer joj smetaju zar i feredža.
Otkrivanje muslimanke provedeno je u mnogim islamskim državama, u nekima čak i silom zakona, a ipak kod nas je većina žena pokrivena. Pa zašto smo u tom pitanju tako uporni? Da li nam to nalaže vera kao što nam nalaže da klanjamo, postimo, zekat dajemo, da se čuvamo alkohola, hazardnih igara, lihvarstva i ostalih poroka.
Daleko od toga. Islam je dao ženi uglavnom sva prava i nametnuo joj sve dužnosti kao i muškarcu. Žena po islamskom učenju ima pravo na vršenje svih javnih zvanja u državi, od nižih pa do najvećih. Ona može punovažno da sklapa i potpisuje sve vrste građansko-pravnih isprava, da daje i prima sve vrste obaveza i da samostalno vodi svaki obrt kao i muškarac", rekao je reis Fejić.
