Kongres bez velova
Rasprava o tradicionalnom odevanju muslimanki u Bosni i Hercegovini počela je, prema podacima Islamske zajednice, još između dva svetska rata. Tada se javilo pitanje da li su zar i feredža, kojima su muslimanke pokrivale lica, bile stvar običaja ili vere.
Svetovni modernisti su tražili odbacivanje tradicionalne nošnje uopšte, a sa njim i otkrivanje lica i glave žena, kako bi se preuzeo evropski način oblačenja, a žene uključile u javni život bez ograničenja.
Verski modernisti su zastupali načelan stav da je pokrivanje lica muslimanke stvar običaja, a ne nalog islama, dok su tradicionalisti bili za zadržavanje postojeće ženske muslimanske nošnje i potpuno isključivanje žene iz društva i javnog života. Zato su se protivili i fotografisanju muslimanki za lična dokumenta.
Otkrila se samo jedna
Aktivnosti AFŽ-a u ukidanju zara i feredže nisu svugde bile uspešne. Tako je, na primer, Sreski odbor AFŽ-a Vlasenica u izveštaju Zemaljskom odboru AFŽ-a iz jula 1947. naveo sledeće: "Po povratku delegata sa kongresa održali smo u Vlasenici širu konferenciju na kojoj su naši najbolji frontovci muslimani govorili o rezoluciji donetoj na kongresu i o potrebi oslobođenja žene muslimanke od zara. Konferencija nam nije uspela, jer i sami drugovi muslimani, najistaknutiji frontovci, nisu uticali na svoje drugarice kako bi one primerom prednjačile. Skinula nam je zar svega jedna žena i to žena koja je uvek nosila zar, žena iz najuglednije muslimanske familije u gradu".
Posle Drugog svetskog rata i socijalističke revolucije u Jugoslaviji ponovo se na stolu našlo pitanje muslimanske ženske nošnje. Tada je ona označena kao prepreka emancipaciji muslimanke i zatraženo je da se nošnja ukine.
Akciju za ukidanje zara i feredže u BiH započeo je Antifašistički front žena (AFŽ) na svom Drugom kongresu jula 1947. u Sarajevu.
Doneta je rezolucija o pokretu muslimanki za skidanje zara. U redakcioni odbor za sastav rezolucije ušle su: Zehra Muidović, Sida Omerbašić, Mara Mitrov i Antonija Mandžić.
Tradicionalne marame i tkanine kojima se pokriva žensko lice označeni su kao "simbol nekadašnjeg neravnopravnog položaja muslimanke i ostatka teške prošlosti koji danas otežava njihovo puno učešće u političkom, društvenom i privrednom životu žene".
Rezolucija je opisala položaj žene u BiH kao vrlo težak, a u tom okviru položaj muslimanke kao najteži. Iznet je i niz optužbi na norme i praksu: obespravljenost, ekonomska beda, ogroman broj nepismenih, prikraćenost u imovinskim pravima, ekonomska zavisnost od muža i porodice, ponižavajuće mnogoženstvo u braku, napuštanje žena od muža bez ikakvih razloga.
"Pored svega ovoga, kao teški okovi sputavali su muslimanku nazadni običaji koji su postali drugi nepisani zakon, i koji su njen, ionako težak položaj, učinili još težim. Ti običaji prevazišli su i verske propise i nametnuli muslimanki zavijanje u feredžu i zar", stajalo je u Rezoluciji AFŽ-a u kojoj se dalje kaže da je jedan deo žena, većinom iz gradova, uspeo da se oslobodi ove nošnje.
Muslimanke delegatkinje na kongresu su pokrenule akciju za skidanje zara koju je kongres prihvatio. Kongres je, takođe, uputio i "svoje borbene pozdrave svojim sestrama Šiptarkama sa Kosova i Metohije koje su skinule feredžu kao teret prošlosti". Tada su neke muslimanske delegatkinje na kongresu demonstrativno skinule zarove.
Područni organi AFŽ-a širom BiH održali su brojne sastanke na kojima su prenošeni zaključci sa Drugog kongresa. Organizacione jedinice Narodnog fronta održavale su sastanke s uglednijim muslimanima, a naročito sa imamima, islamskim sveštenicima da prenesu stavove da se skidanje zara i feredže ne kosi s verskim propisima.
Iz izveštaja područnih organizacija AFŽ-a može se steći utisak o uspešnosti ove političke akcije: tokom jula i avgusta u Banjaluci je zar skinulo 106 žena, Tuzli 115, Modriči 24, u srezu Lopare 62, u Doboju dve žene, u Derventi 13, u Srpcu dve, u Rogatici 13, u Bijeljini 13...
