Gospodar oblaka
Zaboravljena verovanja Slovena pronalaze se ne samo u današnjim običajima srpskog naroda, nego i u savremenim religijama. Starešinski red i uloga svakog božanstva u panteonu slovenskih bogova odgovarao je redu u plemenskim zajednicama, a imena starih božanstava vrlo jasno pokazuju njihove odlike i osobine kojima oni čoveku pomažu ili mu prete.
Tako je Vesna vesnik proleća, boginja Mora ili Morama najavljuje povremene košmare tela i duha, a bog Radgost omogućuje gostoprimstvo i pažnju putniku namerniku koji se nađe pred slovenskim pragom.
Perun je najmoćniji slovenski bog. Bio je gospodar oblaka, "rođak" moćnog grčkog Zevsa, koji je takođe važio za skupljača oblaka. Slovenski vrhovnik neba bio je nepobedivi ratnik, jer je bio tvorac munje i groma. Zamišljao se kao gorostasan čovek sa bradom koji živi na nebu, a tokom oluja putuje po oblacima u svojoj kočiji i baca munje na Zemlju. U ruci drži rog, a kapa i odeća prikazuju ga kao ratnika oklopnika, što je zajedničko i drugim slovenskim bogovima. Ali, samo on je imao još jedno moćno i neobično oružje, mitske zlatne jabuke. U mnogim slovenskim izvorima zlatna jabuka je bila talisman potpunog uništenja.
Perunu su pripadale i zvezde, Sunce i Mesec. Gospodario je vatrom na zemlji, pa su i sve demonske sile, koje su u drevno doba izazivale strah i poštovanje, takođe bile njegove. Njegov dan je bio četvrtak, a posvećeni su mu perunika i hrast. Ime je dobio od indoevropske reči "perk" što znači silovito udariti.
Simboli vrhovnog slovenskog boga među životinjama su divojarac i zubar, goveče nekada rasprostranjeno u Evropi, a do danas izumrlo. Njegove biljke bile su pored hrasta i perunike još žalfija, pšenica, kopriva, jabuka i čuvarkuća. Pred njegovim kipom vernici su održavali litije krstonoše i obavljali zavete, prinoseći mu žrtve u životinjama i biljkama. Pre nego što su svojim bogovima podigli hramove, na koje podsećaju srpske hrišćanske crkve, Sloveni su se molili Perunu u svetim gajevima, trebištima, a kao svetilište je mogao dobro da posluži i hrast. Odatle se među hrišćanima koji su potomci Slovena zadržalo obožavanje zavetnog drveta - zapisa, obično hrastovog.
Boga Peruna je u hrišćanstvu nasledilo nekoliko svetaca, i to su pre svih Ilija, Pantelija i Ognjena Marija, a delom i sveti Petar Bogišar, Nikola, Spas, Arhanđel i Jelisije. Vreme slavljenja Peruna padalo je oko današnjeg Ilindana. Perunovi drveni kipovi se prepoznaju prema predstavama Sunca, munja, kremen kamena i žira, hrastovog ploda.
