Premijer kockar
Novi predsednik vlade Jovan Marinović zvani Bošnjo konačno je dobio svojih pet minuta. Iako je već imao bogatu političku karijeru, kojoj je pomoglo i to što je zet srpskog bogataša Miše Anastasijevića, ostajao je u senci dok je službovao kod kneza Mihaila. Knez je sve odluke donosio sa moćnim Ilijom Garašaninom, dok je Marinović samo izvršavao naređenja, ali je to činio na najbolji mogući način. Umeo je da izmami od sagovornika i ono što ovaj ni u snu ne bi izlanuo.
Razvio se u vrhunskog obaveštajca koji je poznavao tajne svog posla, ali nije pokazivao velike ambicije. Uz suprugu je dobio bogat miraz i živeo je u jednoj od najraskošnijih kuća u Beogradu, koju je opsluživalo desetine slugu.
Družeći se sa strancima i putujući po Evropi, Marinović je govorio srpski jezik kao da je i sam stranac. Voleo je da se kocka, i to ne samo po stranim kazinima, nego i na berzama. Ipak, znao je za granicu, kada da se zaustavi, kako ne bi doživeo gubitak koji bi mu uništio život u luksuzu.
Novog premijera su više privlačili ugledni položaji nego da bude stvarni vladar iz senke.
Bio je sujetan, žudeo je za pohvalama, ali je i tu birao - obraćao je pažnju samo na komplimente domaćih i stranih vladara i najviših diplomata. Kada je sastavljao vladu, sebi je uzeo i ministarstvo spoljnih poslova, i doneo odluku od koje su svi popadali sa stolica - za ministra policije je izabrao najljućeg protivnika vlasti, Aćima Čumića!
Tada je objasnio:
"Čumić je sa sela, nije salonski čovek, ima veliku rodbinu, ogromna poznanstva. Bio je profesor Velike škole, dakle, čovek je od nauke. Bio je kmet beogradski, zna nešto i administracije. Ima dara govora, a ima sveza s različne boje ljudima, od svake klase!" Shvatio je promućurni Bošnjo da je briga Čumićeva za narodnu pravdu obična demagogija i da ovaj jedva čeka da uzme neku vlast.
