Premijer kockar

Razvio se u vrhunskog obaveštajca koji je poznavao tajne svog posla, ali nije pokazivao velike ambicije. Uz suprugu je dobio bogat miraz i živeo je u jednoj od najraskošnijih kuća u Beogradu, koju je opsluživalo desetine slugu.

Družeći se sa strancima i putujući po Evropi, Marinović je govorio srpski jezik kao da je i sam stranac. Voleo je da se kocka, i to ne samo po stranim kazinima, nego i na berzama. Ipak, znao je za granicu, kada da se zaustavi, kako ne bi doživeo gubitak koji bi mu uništio život u luksuzu.

Novog premijera su više privlačili ugledni položaji nego da bude stvarni vladar iz senke.

Bio je sujetan, žudeo je za pohvalama, ali je i tu birao - obraćao je pažnju samo na komplimente domaćih i stranih vladara i najviših diplomata. Kada je sastavljao vladu, sebi je uzeo i ministarstvo spoljnih poslova, i doneo odluku od koje su svi popadali sa stolica - za ministra policije je izabrao najljućeg protivnika vlasti, Aćima Čumića!

Tada je objasnio:

"Čumić je sa sela, nije salonski čovek, ima veliku rodbinu, ogromna poznanstva. Bio je profesor Velike škole, dakle, čovek je od nauke. Bio je kmet beogradski, zna nešto i administracije. Ima dara govora, a ima sveza s različne boje ljudima, od svake klase!" Shvatio je promućurni Bošnjo da je briga Čumićeva za narodnu pravdu obična demagogija i da ovaj jedva čeka da uzme neku vlast.