Teško je latinicom govoriti

Nikac od Rovina, kako se potpisivao nekada poznati satiričar Milutin Tomić, bio je saradnik i prijatelj Branislava Nušića u raznim novinama, gde je svoje satirično pero naročito rado oštrio na političarima.

Nikola Pašić

Prvih decenija prošlog veka nije mu izmakao ni Nikola Pašić, naročito njegove tri poznate osobine, da nikad nije naučio pravilno da govori književni srpski jezik i da mu je stalna poštapalica "ovaj", da teško pamti imena i da, često rasejan, ne sluša ljude šta mu govore, a neretko govori šta bilo.

Kao, na primer, kada je posle slavne bitke na Ceru u Prvom svetskom ratu Stepu Stepanovića trebalo proizvesti u vojvodu, najviši čin srpske vojske koji su pored njega imala još samo trojica vojskovođa, a među njima i Radomir Putnik. Zanesen u svoje misli, Pašić se saglasio i rekao: "Ovaj, jeste, i ja sam za to, da Stepu proizvedemo za Putnika!"

Zahvaljujući Nikcu od Rovina, anegdote o dugogodišnjem predsedniku srpske, potom i jugoslovenske vlade sakupljene su i pribeležene, a prvi ih je objavio beogradski list "Balkan". Odatle i ova anegdota - godinama Pašić nikako nije mogao da pogodi zanimanje profesora Milenka Čabrića, da li je Milenko poslanik, da li prepisivač ili stenograf, da li kafedžija u skupštinskom bifeu?

Jednoga dana pozove Pašić Čabrića, i ovaj dođe. "Izvol'te, gospodine predsedniče!" Pašić mu odgovori: "Ovaj, onaj, znaš, ima ovde jedan Crnogorac iz Bosnu, čovek i siromah pa, ovaj, znaš primi ga tamo kod tebe, da bidne ili poslužitelj ili u kafanu poslanik".

Na jednoj radikalskoj konferenciji, na kojoj se govorilo i o tome, da li da se u novoj državnoj zajednici uzme ćirilica ili latinica, Pašić se izjasnio ovako: "Ovaj, jeste, znate, one su sve tri dobre i ova ćirićeva i latinska, samo ovaj, znate, ovaj za nas stare to je malo teško da naučimo govoriti latinicom"!

Dimitrije Tucović

Bila zima i padao veliki sneg. Pašić bio u svome kabinetu i kroz prozor posmatrao, kako padaju krupne pahuljice snega. U tome času ulazi k njemu Velizar Janković, ministar privrede. "Ovaj, dete, pada li sneg tamo u ministarstvu privrede", upita ga Pašić.

Nekoliko dana posle smrti radikalskog prvaka Stanka Petrovića nađe se Pašić sa njegovim sinom Mihailom. "Ovaj, a pokojni Stanko umre, je li", upita Pašić. Mihailo mu odgovori: "Jeste, gospodine Pašiću." Pašić mu reče: "Ovaj, Bog da mu oprosti, znaš, on je tu skoro bio u Beogradu, ali mi ništa o tome nije govorio."

Srpski poslanik u Pragu razgovarao je sa Nikolom Pašićem o velikom pokretu koji se u Čehoslovačkoj oseća za pravoslavljem. "Pa ovaj, jeste, znate, nije loše biti u pravoslavlje! Samo vi treba to da vidite sa gospodinom patrijarhom, znate, a što se mene tiče, ja ću ostati u pravoslavlje i učiniti što se može", odgovorio mu je Pašić.
Svetozar Tomić, profesor i bivši inspektor Ministarstva prosvete za Kosovsku oblast, došao je u Beograd i pred Kalemegdanom susreo Pašića, poklonio mu se, i posle razgovora o partijskim stvarima prešao i na kulturno-nacionalne prilike na Kosovu, pa mu rekao: "Gospodine predsedniče, ja vas molim da založite svoj visoki autoritet i da se u ovome kraju na kulturnom polju pokloni više pažnje!" Pašić ga je upitao: "A ovaj, moliću, je li to kulturno polje veće od kosovskog?"

Stepa Stepanović

Običaj da novinari presreću predsednike vlada i ministre star je skoro koliko i novine. Dolazi, tako, Nikola Pašić u zgradu vlade, i novinari ga odmah okružuju: "Gospodine predsedniče, šta ima novo?" Lukavi premijer im je odgovorio: "Ne znam, ovaj, još nisam čitao današnje novine." Sekretar Srpske socijaldemokratske partije i urednik Radničkih novina Dimitrije Tucović bio je jednom prilikom predstavljen predsedniku srpske vlade Pašiću. "A, vi ste taj Tucović? Čitam ja vas, imate oštro pero i britku pamet." Tucović je bio iznenađen: "Gospodine predsedniče, nisam znao da čitate opozicionu štampu." Pašić mu je spremno odgovorio: "Svaki pravi predsednik vlade mora da čita opozicionu štampu, jer ono što njegovi pišu unapred zna."

Susreo se jednom Pašić sa dopisnikom pariskog "Žurnala", novinarom Barbijem, i oni se srdačno pozdraviše. "Molim vas, gospodine ministre, ja bih želeo da govorim s vama o jednoj hitnoj stvari! Molim vas, kad mogu doći k vama?", upitao ga je Barbi. Pašić se malo zamisli i posle nekoliko trenutaka reče: "Ovaj, jeste, onaj, znate, najbolje dođite sutra." Barbi je upitao u koliko sati. "Ovaj, najbolje dođite, tako, znate... Dakle, ali samo tačno! Najbolje između 8 i 12 na podne", odgovorio je Pašić.

Novinare je često zanimalo šta je za Pašića politika.
"Znaš, ovaj, šta je politika", rekao im je on jednom. "To ti je kada treba neka slamka da se digne, a ono zapne cela Narodna skupština kao da je neki balvan. A kada ima, ovaj, neki balvan da se digne, onda, znaš, ostanemo Laza Paču i ja da svršimo posao..."  Laza Paču je bio jedan od najboljih ministara finansija u istoriji Srbije.