Knez u septičkoj jami
Strah ministra policije Radivoja Milojkovića da će na kneževića Milana Obrenovića biti izvršen atentat pretvorila se u noćnu moru posle tzv. Terazijske bombe u maju 1971, a postala njegov stalni košmar posle još jednog događaja.
U jesen te godine Milan je otišao u posetu Smederevu. Baš kada je sedeo u poljskom klozetu, popustile su daske i ceo nužnik se zajedno sa njim stropoštao u septičku jamu. Knežević je potegao revolver i ispalio dva metka u vazduh, pa su gardisti uspeli da ga spasu da se ne udavi u izmetu. Policija je ovo nazvala "nameštajem" i atentatom, tvrdeći da su daske bile prerezane. Međutim, za vladu koju su vodili kneževi namesnici, a koji su za bombu na Terazijama tvrdili da je maslo karađorđevićevaca, smederevski "nameštaj" je bio čista slučajnost. Klozet se, ocenili su oni, urušio od dotrajalosti.
Milan je znao da je do prestola stigao zahvaljujući namesnicima, ali ovakav nemar prema sebi nije mogao da im oprosti. To će i pokazati narednih godina, naročito prema Jovanu Ristiću i Milivoju Petroviću Blaznavcu. Opisujući njegov karakter, političar Stojan Novaković je tokom godina utvrdio da je knez Milan Obrenović odgajan da nema mnogo obzira prema potčinjenima. U vezi sa tim zabeležio je i ovo: "Jedan put je negde 1875. godine kralj Milan nekolicini od nas pripovedao kako se pri stupanju na presto posle punoletstva 1872. godine, nosio mišlju da pohapsi namesnike (Blaznavca, Ristića i Jovana Gavrilovića), da objavi kao nezakonito sve što su oni radili, i da nastavi na ono što je po smrti kneza Mihaila ostalo.
Ali, reče kralj, mene još niko nije znao i još mi niko nije mogao verovati i izgledao sam dete. Zato sam pustio stvari da idu svojim pravcem". Prva vlada koju je knez Milan sastavio čim je preuzeo vlast od namesnika bila je produženje namesničkog režima. Blaznavac je imenovan za predsednika ministarskog saveta i ministra vojnog, a Ristić za ministra inostranih dela. Trećem namesniku Jovanu Gavriloviću je uslišena molba za penziju.
