Sebi spomenik, rodbini kredit
Mnoštvo humorističko-satiričnih listova koji su u Srbiji izlazili u vreme poslednjih Obrenovića, kraljeva Milana i Aleksandra, branili su se od dvorske cenzure upravo humorom. Čim bi osetili da će ih vlast globiti ili čak gasiti zbog oštre satire, oni su se okretali šalama iz naroda. A one su sa stanovišta krune i ministara delovale kao neka vrsta društvene anestezije.
U narodnim šalama se naročito isticao list "Brka", koji je i najduže opstao, čak 11 godina. Ugasio se upravo posle obaranja Obrenovića u Majskom prevratu 1903. Omiljene teme u "Brki" bili su vicevi o novcu i ljubavi.
Dosta prostora se davalo dogodovštinama čuvenog Nasradin-hodže, koga nazivaju ocem turskih humorista. Pored Turske, priče o dosetljivom hodži su bile veoma popularne i na Balkanu, Kavkazu, u Arabiji. U svim tim zemljama Nasradin je predstavljen kao veseljak, šaljivdžija.
Tako su srpske novine objavile kako je jedan siromah tražio od Nasradin-hodže u zajam sto groša uz molbu da mu da četiri meseca da vrati dug. A hodža je štrpka bradu, pa će pravo u glavu: "Novaca nemam, a vremena ti mogu dati, ako hoćeš, i osam meseci"! U sličnoj situaciji se našao i neki Trivun, ali se on loše proveo. Došao njemu zemljak i zatražio tri banke na zajam. Na pitanje kada će mu vratiti, zemljak je odgovorio: "Kad pođem u crkvu". Prevari se Trivun i dade pare, a zemljak od tog dana niti vraća pare, niti ide u crkvu.
Išli su u to doba iz ruke u ruku groševi i marijaši, krune i fileri, tantuzi i aspre. Neki su najviše voleli zlatne dukate, a jednom kovaču u Srbiji dobre su bile i banke, novčanice od 10 dinara koje su se štampale sa kraja 19. veka.
Izvadio tako on jednom usijanu potkovicu iz vatre, a seljak koji je čekao da mu se konj potkuje, kaza, tek da nešto kaže: "O, ala iz nje bije vrelina!". "To nije ništa", nadmeno će kovač. "Ako mi daš banku, ja ću je liznuti". Seljak reče: "E, vala, daću ti! Baš da vidim tu silu od jezika!". Pruži banku deseticu kovaču. On je uze, liznu i stavi je u džep.
Mučno je dati, a ništa manje mučno nije ni natrag tražiti. Znao je to jedan majstor, pa poslao svog šegrta da on naplati dug. Ovaj se vraća i kaže: "Majstore, brica ne da one pare što vam duguje". Majstor ga je upitao šta mu je rekao brica: "Ne kaže ništa, samo me je dva puta ošamario", odgovori šegrt. Majstor ga je upitao: "I ti si to otrpeo"? Šegrt mu je spremno odgovorio: "Jok, nego ću još za vaš novac da se tučem sa čovekom"!
Jedan južnjak iz Ponišavlja otišao da kupi nešto protiv muva, pa mu pokazali preparat od 30 dinara koji može da ubije sto muva i drugi od 50, koji je u stanju da sredi i svih stotinu. Kupac odmah krenuo iz radnje, a prodavac ga u čudu zapitao kuda će. "Idem da izbrojim mušice", reče mu potencijalni kupac. Istom tom štediši kod kuće zatražio sinčić: "Tatko, daj mi neki dinar da kupim pomorandžu"! Posavetovao ga je: "Ma, idi bre, sinko! Opsuj majku na prodavca i on će da te gađa sa dve"!
A njegov zemljak Leskovčanin naručio u potaji da mu kamenorezac pripremi uklesana slova, pa da ih samo utisne na nadgrobnu ploču, kao epitaf: "Kad sam umro, moji zbog toga i dan-danas pate jer sam pre smrti podig'o kredit, a oni otplaćuju rate".
Kad je o novcu reč, i žandarmi su umeli da postave dijagnozu. Tako je jedan priveo dvojicu tvrdeći da su mrtvi pijani. "Po čemu vidiš?",- pita ga starešina, a žandarm objašnjava: "Ovaj ovde bacao pare oko sebe kao da im je prošla važnost. A ovaj drugi je bio još pijaniji, jer je te pare skupljao i - vraćao mu!"
A kad se ko obogati, nastaju nove nevolje. Za jednog takvog našao se naučnik koji se zainatio da izračuna koliko je dotični bogat. Ispalo je ovako - kad bi delio sav svoj imetak, on bi svakom čoveku na zemaljskoj kugli mogao dati po čitav talir. Čuo to bogataš o kome je račun izveden, pa pozvao učenjaka k sebi. Izvadio jedan talir i rekao mu: "Evo ti tvoj talir, a za ostali svet nemoj više da se brineš"!
Erin trik
Mnogo se zgoda oduvek vrtelo oko novčanika. "Pozajmi mi četiri krune", traži jedan đak od svog druga koji mu je rekao da je ostavio novčanik kod kuće. Na pitanje što ga nije poneo, odgovorio je: "Kog će mi vraga kad je prazan"!
Za slične prilike Era je imao posebnu mudrost. Sreo on jednog kmeta i zatražio mu deset cvancika na zajam. "Kako ću ti dati deset cvancika, kad ih nemam više od četiri?" Era mu je predložio: "Pa, daj mi ta četiri, a šest ćeš mi ostati dužan". I tako je Era dobio zajam.
Dovitljivi ŠumadinacKada je jednog Šumadinca i društvo pozvao poznati tvrdica da mu pokose livadu, on se i izvukao od posla, i našao način da naručiocu naplate, pa je rekao društvu: "Hajdete vi da kosite, a ja odoh da ga odmah tužim sudu. Taman dok pokosimo, i presuda će se doneti"! |
