Ponedeljak 19. 4. 2021.
Washington
180
  • Chicago
    240
  • New York
    170
  • Belmont
    170
  • Atlanta
    200
  • Boston
    230
  • Firt
    200
  • Denver
    210
  • Detroit
    230
  • Dover
    220
  • Hartford
    220
  • Orlean
    200
  • Helena
    210
  • Ren
    160
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    360
  • Portland
    280
  • Salem
    190
  • Santa Fe
    240
  • Tampa
    230
  • Topeka
    220
/
0
Četvrtak 12.04.2012.
10:10
Vesti A

Srpkinja nadahnula Puškina

Ušuškana u zalivu Crnog mora, Odesa je oslobođena od Turaka tek krajem 18. veka, ali je vrlo brzo pod upravom carske Rusije postala njen treći grad po značaju, posle Moskve i Sankt Peterburga. Svoj kosmopolitizam je zadržala i danas, kada pripada Ukrajini, a duguje ga francuskom vojvodi Rišeljeu.

Opera u Odesi
 

Rišelje je za vreme svog uspešnog mandata guvernera privukao italijanske i francuske aristokrate, a pošto je grad 1815. postao slobodna luka, slivalo se sve više Grka, Turaka, Jermena, Jevreja, Ukrajinaca... Oni su utabali puteve više od 100 nacija koje tu žive. Još od 19. veka, među njih se ubrajaju i Srbi.

Kada je veliki ruski pesnik Aleksandar Puškin prognan najpre u Kišnjev, potom 1823. u Odesu, zabeležio je i ovo: "Trgovci, generali, plemići, nacionalni radnici, univerzitetski profesori, književnici, istoričari, donatori i dobrotvori, državni savetnici, glumci...

Trgovci dobrotvori

Prvi Srbin koji je stekao veliki ugled među trgovcima bio je Filip Lučić. Ovaj bogataš je podigao "jedno prekrasno zdanje", navodi Joakim Vujić, i pominje čitav niz drugih srpskih trgovaca u Odesi, koju su potom nastanili i srpski naučnici, profesori, umetnici, bankari. Svi su se istakli i kao dobrotvori.

Možda je samo tršćanska kolonija Srba, po značaju mogla da se poredi sa kolonijom u Odesi."

Joakim Vujić, otac srpskog teatra i veliki putnik, objavio je 1845. u Beogradu knjigu "Putešestvije po Ungariji, Valahiji, Moldaviji, Besarabiji, Hersonu i Krimu". Tada je opisao Odesu i istaknute Srbe u ovom gradu. Za pola veka, koliko je postojala pre dolaska Vujića, ova crnomorska luka je doživela procvat, zahvaljujući privilegijama dobijenim od cara, koje su privukle trgovce sa svih strana.

U vreme kada je oslobođena od Turaka, bila je "samo jedan mali otrcani gradić s nekoliko hudi' i siromašni' kolibica, senom i slamom pokrivenih". Vujić je zapisao da se Odesa posle leta 1794. "počela spraviti kako varoš, tako ravno i pristanište i prvejši njen osnovatelj bio je general Suvorov, koji je ovoj novoj varoši osnovatelni kamen položio, a posle njega dođe herceg francuski imenom Rišelje, koji nju po novom planu raspoloži, razdeli i usoveršenstvuje, zatim leta 1795. ova varoš preimenovana bude ot Hadžibeja na Odesu". Otac srpskog teatara zabeležio je da je u Odesi bilo oko 8.000 domova i 50.000 žitelja, od kojih su najbrojniji bili Rusi, pa Srbi, Nemci, Italijani, Francuzi, Španci, a pominje i Tatare i Jevreje.

Puškinov crtež objavljen u rukopisu "Evgenija Onjegina"

Najbogatiji odeski trgovac postao je Jovan Riznić, koji je jedno vreme bio i direktor gradske opere. Poreklom iz Hercegovine, završio je Dositejevu školu u rodnom Trstu, a prava u Padovi i Beču. Došao je u Odesu početkom treće decenije 19. veka i ubrzo se obogatio trgujući.

U vreme rata Rusije protiv Turske 1829, za usluge koje je učinio ruskoj vojsci, car Nikolaj Prvi Romanov dodelio mu je Orden svetog Vladimira i čin dvorskog savetnika. Sledeće godine Riznić je stupio u državnu službu. Prešao je u Kijev, gde je postao direktor Državne banke. Ubrzo je unapređen u državnog savetnika. Iz službe se povukao 1853. na svoje imanje Gopčicu kraj Kijeva, gde je umro 1861. Svoju bogatu biblioteku poklonio je Narodnoj biblioteci u Beogradu.


U domu Riznića u Odesi dvadesetih godina 19. veka postojao je nadaleko poznati književni salon. Tu su se okupljale najznamenitije ličnosti iz političkog, privrednog i kulturnog života grada. Posebno mesto u salonu pripadalo je Aleksandru Sergejeviču Puškinu. Mladog pesnika je u izgnanstvo odveo antireligiozni bunt, i zalaganje za borbu ruskog naroda protiv ugnjetavanja koje je vodila vlada cara Aleksandra Prvog. Kaznu u Odesi je provodio među Srbima, i to najviše kod Riznićevih. Tu je postao i vatreni pobornik jezičkih reformi Vuka Karadžića, sa kojima se upoznao još dok je pre Odese boravio u Kišnjevu, gde se posle Prvog srpskog ustanka sklonilo dosta ustaničkih vođa sa porodicama.
 

Taliri za "Srbijanku"


Jovan Riznić je pomogao i pesniku Simi Milutinoviću Sarajliji, učitelju crnogorskog vladike Njegoša, da objavi svoje najznačajnije delo, rodoljubivi spev "Srbijanka". Posle propasti Prvog srpskog ustanka, Milutinović je dospeo u Kišinjev, gde su živeli mnogi izbegli srpski ustanici.
"Srbijanka" se svrstava u značajna dela nacionalne romantičarske poezije. Na preporuku Srba iz Kišinjeva i Odese, Jovan Riznić je Milutinoviću obezbedio 3.000 talira za štampanje i još po 100 talira za naredne tri godine dok se knjiga ne završi. Sima Milutinović je ispunio obećanje i "Srbijanka" se 1826. pojavila u Lajpcigu.

Duša ovog književnog salona bila je Riznićeva supruga Amalija, koja je pripadala čuvenoj srpskoj grofovskoj porodici Nako iz Banata. Amalija Riznić je bila visoka, mlada i stasita lepotica sa plamenim očima, izuzetno belim tenom i gustom, dugom crnom kosom. Neprestano okružena rojem obožavalaca, volela je provod, ples, kartaške igre, ali su savremenici svedočili da je u isto vreme iz nje izbijala tuga, kao da je slutila skori kraj. Puškinova naklonost prema ženama bila je legendarna već kada je 1823. došao u Odesu gde se silno zaljubio u Amaliju čim ju je video.

Sudeći prema pesmama koje joj je ispevao, između njih je buknula omamljujuća strast. Tri godine kasnije, Amalija je umrla od tuberkuloze u jednom italijanskom sanatorijumu. Na vest o njenoj smrti, Puškin je spevao još jednu, toplu i setnu pesmu. Nacrtao je i njene portrete koji se nalaze u rukopisu "Evgenija Onjegina".

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
  • 2021 © - vesti online