Batine za muža siledžiju u vreme kneza Miloša
Često se misli da je položaj žene u Srbiji u prošlosti bio veoma loš i da ona kao "vlasništvo" očeve porodice, a potom i muževljeve, nije imala bilo kakvih prava. Da li je tako bilo recimo u vreme kneza Miloša Obrenovića?
O tome su svedočili ljudi velikog autoriteta kao što je bio Vuk Karadžić, a takvo uverenje se kasnije prenosilo sa generacije na generaciju.
Tek od kada su pronađene i proučene presude iz vremena prvog srpskog kneza Miloša Obrenovića, saznalo se da srpska žena nije bila potpuno bez zaštite u stvarima u kojima je zaštitu od države tražila, kao i da su sudovi uvek bili na strani dece.
Bilo je kažnjivo ženu tući, ali je bilo zabranjeno i ženi da se ponaša neodgovorno prema kućnoj zajednici koja je bila najveća vrednost u mladoj srpskoj državi. Takvu zajednicu bilo je neophodno čuvati, pa je sud kažnjavao ženu koja bi je urušavala, ali i domaćina ukoliko bi to isto činio. Kažnjivo i to batinama bilo je i "pred decom ružne reči govoriti".
Prvu presudu u korist supruge koja se potužila na muža siledžiju doneo je još davne 1828. Požarevački magistrat. Tada se sudijama obratila Cana, žena dućandžije Sime Jankovića, da je on bije "surovim i bezčelovječnim bojem", kako su to stručno sročili pravnici. Prednost za Canu u ovom slučaju je bila to što je muž "počeo na nju udarati, opominjući se prvašnje neke zalobe između nji" - pred komšijama. Komšije su, što baš i nije čest slučaj, ovoga puta bile rade da taj mučan prizor pred sudom potvrde. Sud je uspeo da ih pomiri, savetujući oboje da "u družeskoj ljubavi živu i ubuduće, ako bi se doznalo od komšija njini, da ipak Simo zlostvujući bude bezmerno bio svoju ženu, ili pak ona sama uzrok vražde njine bude, to onda ona strana do koje komšiluk posvedoči - žestokoj kazni podleći bude".
Presuda kao ohrabrenje
Moguće je da je ova presuda ohrabrila i druge žene da u javnost iznesu svoje domaće nevolje, jer se nešto kasnije, iste godine, pred istim sudom našao i neobičan slučaj Paune i Jovana Sure iz Renovca kod Požarevca. Pauna je 1828. godine prijavila Jovana da je iz kuće izbacuje, ali zadržava njene stvari - jednu kacu kojom se služi i jednu krmaču - "koju je ubio i potrošio". Sud je pre svega udovoljio Pauninom zahtevu da joj muž plati 20 groša za "kiriju od kace" a 10 groša za krmaču. No, da bi zaštitio i ustanovu braka, zapretio je Pauni i Jovanu da "ipak oboje zajedno družeski živu u jednoj kući Jovanovoj".
Godinu dana kasnije Beogradski sud je osudio i kaznio sa "25 batina po telu" Miletu Jovanovića iz beogradskog naselja Savamala, jer se sa ženom i decom "bezprestano svađa i tuče bez ikakva uzroka", ali je imao i kojekakve druge krivice kao to što je "pandure naše psovao". Ovo su komšije Stevan i Milko osvedočili.
Žene su bile radnik i drug
Ove presude pokazuju da društvo ni država nisu odobravali tlačenje žene, a obrazac položaja žene pred sudom nastao je u naročitim istorijskim okolnostima. Srpski narod u nekadašnjem Beogradskom pašaluku silno je stradao. Bio je bez jake crkve, svoga starešinstva koje bi držalo moral, pa se oslanjao samo na sopstveno osećanje pravičnosti. Ljudi su jedva preboleli kugu, velike bežanije posle Prvog ustanka, doseljavanja sa područja širom srpskih zemalja na područje potom nazvano Kneževina Srbija.
Izmoreni gladnim godinama, upućeni su da stvore novu kućnu zajednicu, od utrine da krčenjem naprave njivu, od šume livadu. Žene su u tom starom patrijarhalnom društvu bile neophodan radnik i drug. Radile su sve što i muškarci, brinule o kući i rađale. Još od tog vremena srpski sudovi su se ravnopravno ponašali prema mužu i ženi, polazeći uvek od toga da i od muškog i od ženskog očuvaju porodicu.
|
Bičem po pobegulji
|
