I to je (bio) Balkan: Jugoslovenska ideja
Vuk Karadžić, za koga je Austrougarska tek posle žestoke svađe sa knezom Milošem Obrenovićem 1832. poverovala da nije srpski i ruski špijun, desetak godina kasnije isto tako oštro napao je peštanske "Narodne novine".
U jednom članku osporile su zasluge Rusije u borbi za slobodu srpskog naroda. Vuk je dobio visoko odlikovanje cara Nikolaja i ono mu je ponovo otvorilo vrata u otadžbinu.
Knez Miloš je pao sa vlasti 1839, a Vuk je održavao veze sa novim vlastodršcima, ustavobraniteljima. Ipak, tri godine kasnije učestvovao je u zaveri da se svrgne novi vladar, knez Aleksandar Karađorđević.
Srpski prosvetitelj je sa simpatijama gledao na srpske "jugoslovene", koji su uživali podršku uglednog političara Ilije Garašanina i rodoljuba u Zagrebu. U banu Jelačiću Vuk je video slovenskog rodoljuba koji je, kao i Vuk, smatrao da bi Sloveni trebalo da stvore federativnu carevinu.
Popularnost Karadžićeva u Evropi je četrdesetih godina 19. veka bila na vrhuncu.
Ugledni časopisi su objavljivali njegove biografije, držala su se predavanja o srpskoj poeziji, a Fedor Posart, profesor u Štutgartu, objavio je dela "Kneževina Srbija, njeni žitelji, običaji i navike" i "Život kneza Miloša po originalnim srpskim izvorima" na osnovu Vukovih tekstova.
Vuk je postao član bečke, berlinske i ruske akademije nauka, odlikovali su ga i ruski i austrijski car.
