Svuda opstajemo, a koreni su u Beogradu
U Ambasadi Republike Srbije u Bernu održano je književno veče Peđe Ristića na kojem je predstavljen njegov novi roman "Srećan čovek". O stvaralaštvu Peđe Ristića govorila je Natalija Gunjić, kulturni ataše, uz autora odlomke iz romana govorila je naša istaknuta glumica Rada Đuričin, a u ulozi voditelja našla se Violeta Aleksić, književnica i novinarka.
Peđa Ristić je rođen 1953. u Beogradu, završio je Američku internacionalnu gimnaziju u Beču i diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Živeo je i radio u Beču, Moskvi, Londonu, Indijanapolisu, a u Bazelu živi od 2002. godine.
Devedesetih godina prošlog veka bio je svedok mnogih komičnih, ali i tragičnih sudbina prijatelja i poznanika koji su napuštali zemlju i kako-tako se snalazili u inostranstvu. Skupio je sve te anegdote i dramatične ispovesti i povezao ih 1998. godine u svoj prvi roman "Pijanino u blatu". U njemu je tinjalo nekoliko priča pa je pred kraj poslovne karijere sa žarom iščekivao momenat kada će otići u penziju i vratiti se pisanju.
To se i dogodilo pre dve godine i tako je prošlog novembra jednu priču pretvorio u roman "Srećan čovek".
- Mnogo smo se posle odlaska iz Juge selili. Prvo smo bili šest godina u Austriji, pa tri u Londonu, a posle kraćeg boravka u Americi smo se nastanili u Bazelu.
Selili smo se prvenstveno prateći poslovnu karijeru moje žene. Samo preseljenje ne pada nam teško, ali je problem što nigde nismo kod kuće. Sve po nekoliko godina, u internacionalnim ambijentima multinacionalnih kompanija, bez ozbiljnog povezivanja sa lokalnim narodom i kulturom.
Moj sin je promenio sedam škola na tri jezika. Mi smo kao biljka, presađena iz bašte u saksiju: u koji god prozor da nas staviš, ako ima sunca i vode, mi opstajemo, ali ne puštamo duboke koren. Moram da kažem, da mojoj porodici Beograd ostaje emotivno trajni dom, iako smo najkraće tamo živeli zajedno - rekao je Ristić na promociji.
U muzičkom delu programa učestvovali su Nenad Janjić i grupa Arno iz Bazela.
Stiže i treći roman
- Oba moja romana su rezultat velikog istraživanja. Prvi, "Pijanino", nosi brojne priče beogradskih intelektualaca koji su napustili svoj dom u trenucima raspada zemlje. Većinu poznajem lično, ali mnogo opisanih događaja sam morao da uobličim i dopunim pričajući s prijateljima, očevicima ili iz literature i novina. "Srećan čovek" je na početku bila priča od 80-ak strana, ali sam je oplemenio opisima Bitole iz dvadesetih, predratnog Beograda, posleratnog Beča, izraelskog kibuca 50-ih i tako dalje. Sledeći moj roman, treći po redu, se zove "Kovš" i već je ušao u štampu - najavio je Ristić.
